Region Zapadnog Balkana ohrabren je izjavom Šarla Mišela o prijemu novih članica u Evropsku uniju do 2030, piše DW. Da li je to najava snižavanja kriterijuma za prijem i gde je u svemu tome Srbija?
Izjava predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o tome da bi Evropska unija trebalo da se pripremi za prijem novih članica do 2030. godine u Beogradu je pozdravljena. Istovremeno se ipak provlači dilema da li je to lična procena Mišela ili je to stav EU.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izrazio je nadu da će se to desiti i naglasio da je ta izjava postala glavna tema Bledskog foruma. Kasnije je tu reakciju ipak dopunio skepsom „kako ne veruje da će Zapadni Balkan postati deo EU do 2030 godine“.
Portparol Evropske komisije Dana Spinant stvari je na neki način vratila u realnost rekavši da „EU nije fokusirana na datume, nego na zasluge“, i dodala da „nije bilo nikakvih kontakata Mišela s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen na tu temu“.
Slično je reagovao i specijalni izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak koji naglašava „da je za tango potrebno dvoje“. A ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon je sa svoje strane navela da će „ova godina biti ključna za proširenje Evropske unije“.
Ohrabrenje za region
Realan, ali ambiciozan cilj, naveo je Šarl Mišel. Ta izjava se ocenjuje kao prvi konkretan datum koji je neki evropski političar izneo nakon više godina. Sagovornici DW tu izjavu vide kao neku vrstu ohrabrenja za države Zapadnog Balkana.
„Tokom panela na Bledu je već bilo vidljivo nezadovoljstvo pojedinih država regiona, koje su do sada podnele najveće političke žrtve – tu pre svega mislim na Severnu Makedoniju – pristupom EU i odsustvom konkretnih koraka“, ističe za DW Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
„Mislim da je ovo i poruka liderima EU, jer je jasno da je unutar Unije sve teže pronaći politički konsenzus oko raznih pitanja. To otvara pitanje neophodnosti reforme EU i da bi Lisabonski sporazum sada trebalo zameniti nekim novim. Imali smo konvenciju o budućnosti Evrope, ali je nju rat u Ukrajini stavio u zapećak“, podseća Novaković.
Snižavanja kriterijuma?
„To jeste rok u kome bi zemlje regiona, pa čak i Moldavija, mogle zaista da se pripreme, pod uslovom da to iskreno žele“, napominje za DW Jelica Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Kada je reč o ispunjavanju uslova, mnogi su ovaj datum povezali s mogućnošću da će EU možda sniziti kriterijume za članstvo, jer je i što se toga tiče rat u Ukrajini uticao da se stvari ubrzavaju.
Jelica Minić ne veruje da će se to desiti, „jer je ipak naglašeno da neke nerešene bilateralne sporove zemlje ne mogu da unesu u EU. Stalni zahtevi kao vladavina prava, demokratija i regionalni odnosi svakako ostaju. Pored toga, EU se suočava i sa primanjem u članstvo postkonfliktnih društava, što je i za nju nova situacija za koju će morati da se pripremi u narednom periodu“, smatra predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
Snižavanje kriterijuma se neće desiti, ocenjuje i Igor Novaković, ali kaže „da se može desiti neka vrsta faznog pristupa. To je omogućavanje bliže i dublje integracije sa EU u onim oblastima gde su reforme obavljene. Takođe bi se moglo desiti otvaranje strukturnih fondova EU, jer je to jedini pravi stimulans koji ove države mogu da dobiju. To bi svakako pomoglo jačanju uticaja EU u regionu“, smatra Novaković.
Izjava Šarla Mišela se između ostalog tumači i kao reakcija EU na porast evroskepticizma u regionu. To svakako jeste motiv, kaže Jelica Minić, „ali istovremeno i pokušaj da se smanji uticaj trećih zemalja, poput recimo Rusije, Kine, arapskih zemalja ili Turske. Pojačani evroskepticizam uslovljen je ne samo neuspesima u procesu proširenja, nego i zbog mnogih lažnih vesti. Ta borba protiv lažnih vesti je nešto s čime ćemo morati da se borimo i mi u našem regionu“, skreće pažnju Jelica Minić.
Srbija je (ne)iskreno za EU?
Srbija bi se što se toga tiče trebalo da se drži onoga što je inače javno proklamovano, primećuje Igor Novaković. „U interesu je šire populacije da se te reforme sprovedu, ali ne znam koliko je to u interesu vladajuće elite. Ako je već premijerka rekla da nema plana B, onda bi u principu na tome trebalo raditi. Tu ćemo imati dva izazova: vladavina prava i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, i drugi, usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što je opet povezano i sa pitanjem Kosova“, naglašava Novaković.
Kao i uvek kada je reč o evropskim integracijama, u srpskoj javnosti se pojavljuje pitanje iskrenosti EU oko toga da li zaista želi da primi nove članice. Jelica Minić, međutim, misli da bi to pitanje možda trebalo preokrenuti „i postaviti pitanje koliko smo mi uopšte iskreni. Imamo prosto medijska istraživanja gde se vidi koliko se negativnih vesti emituje o Evropskoj uniji i koliko je to jedan negativan odnos prema EU. Te vesti su apsolutno dominantne u odnosu na pozitivne, i to u najvećoj meri na štetu Evropske unije“, zaključuje Jelica Minić.
