Mladi umetnik Gleb Pušev, koji je pobegao iz Rusije da bi izbegao rat, naslikao je proukrajinski mural u Beogradu. Mural, čije je oslikavanje trajalo četiri dana, doneo je lik ukrajinske pesnikinje, a kasnije je uništen. Mladi umetnik se vratio na mesto zločina sa svojim prijateljima da bi prefarbao nanetu štetu.
Restaurirani mural je ubrzo zatim išaran proruskim porukama. Pušev ga je ponovo ofarbao pod policijskom zaštitom i obložio pleksiglasom. Međutim, plastika je polomljena a zid je ponovo prefarban.
Ruski umetnik sada štampa nalepnice: „Ako ih neko otkine, to je manje bolno.”
Po mišljenju i rečima aktiviste Pjotr Nikitina iz Beograda, u našem glavnom gradu zavladao je rat grafita. Nasuprot OŠ Vladislav Ribnikara, koja je doživela tragediju nezapamćenih razmera 3. maja, nalazi se mural Vladimira Putina koji je više puta prefarban u znak podrške Ukrajini. Grafit u čast Ratka Mladića, u centru Beograda uzburkao je javnost i podstakao mnoge aktiviste na akciju. Mural su pokušali da operu, da ga prefarbaju, ali su ga neki iznova iscrtavali.
„Nakon što je Nikitin zatražio od lokalnih medija da izveštavaju o švrljanju Putinovog murala, u kojima je i on učestvovao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući u televizijskoj emisiji omalovažavao je Nikitina. Umetnik je 13. jula pri sletanju u Beograd zadržan 44 sata na aerodromu“, piše The Economist.
Drugi Rus koji se bori protiv rata, Ilja Zernov, pobegao je u Nemačku nakon što je pretučen jer je crtao grafite na kojima je pisalo „Smrt Ukrajini“.
Aida Ćorović, aktivistkinja koju su policajci napali nakon što je gađala jajima Mladićev mural, smatra da državi koriste ovi “krajnje desničarski grafiti”.
„Kako Rusija sve više gubi u rusko-ukrajinskom ratu, ulični umetnici nacionalisti su se prebacili na druge poruke: homofobiju („Neću tatu i tatu“), militarizam („Srbija Sparta“) i naravno Kosovo („Kada se vojska na Kosovo vrati“)“, piše The Economist.
Oni pišu i da je Krokodil, „liberalni-kulturni centar u Beogradu, takođe promenio svoj kurs“.
„Kada su iz tog udruženja prefarbali mural koji je pozivao na ponovno osvajanje Kosova, nacionalisti su restaurirali mural i uništili sedište kulturnog centra, ostavivši za sobom nacionalističke parole. Sada njen osnivač Vladimir Arsenijević zauzima suptilniji, manje politički antiratni pristup“, zaključuje ovaj list u svom tekstu.
Tagovi
