Nakon što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio da će doneti uredbu kojom se nalaže izbacivanje visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita ukoliko dođe na teritoriju Republike Srpske, to se i ostvarilo. Policija je dobila instrukciju o postupanju u slučaju Šmita.
„Instrukcija je otišla na teren“, potvrdio je Dodik nakon sastanka s ministrom bezbednosti BiH Nenadom Nešićem, koji je potvrdio da Šmita ne čuvaju pripadnici Direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH, već obezbeđenje iz Nemačke.
Nemačka uz Šmita
„Nema visokog predstavnika u BiH. Gospodin Šmit je nemački državljanin koji ovde nezakonito boravi. Želim da kažem da ga ni ministar bezbednosti ne poštuje, pa neka me procesuira“, kaže Nešić.
Samo nekoliko časova pre sastanka sa Nešićem, Dodik sa sastao sa specijalnim izaslanikom nemačke Vlade za Zapadni Balkan Manuelom Saracinom. Nemački diplomata je odmah nakon sastanka saopštio da je bilo reči i o visokom predstavniku, da je ključ za nastavak saradnje u Dodikovim rukama i da Nemačka čvrsto stoji uz Šmita.
„Ja i kompletna vlada Savezne Republike Nemačke želimo da BiH postane članica Evropske unije. Međutim, za to je potrebna drugačija politika. Vođenje secesionističke politike, napadi na državne institucije BiH i sužavanje slobode medija i civilnog društva su neprihvatljivi i ovu zemlju neće voditi u EU. Mi odlučno podržavamo visokog predstavnika Kristijana Šmita. To sam gospodinu Dodiku ponovo jasno dao do znanja“, rekao je između ostalog Saracin.
S druge strane, druga priča. Dodik kaže da je Saracinu jasno stavio do znanja da Republika Srpska odbacuje svaku vrstu delovanja Kristijana Šmita kao visokog predstavnika, jer ga nije imenovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Upoznao ga je, kaže, i sa činjenicom da Republici Srpskoj pokušavaju da otmu imovinu.
Secesija uslovljena imovinom
„Na pitanje šta mi je strateški cilj u odluci da Šmita koji dolazi ovde neovlašćeno naša policija prati i izbaci iz RS, ja mu kažem šta bi mogao da bude cilj kad ti nećeš da čuješ osnovnu stvar, a to je da niste imenovali čoveka. Povucite ga u Nemačku. Nama je najvažnije pitanje imovina, a oni su doveli Šmita da bi jednog dana osvanula njegova navodna odluka o zakonu o imovini na nivou BiH. Ako do toga dođe, istog trenutka smo doneli odluku o samostalnosti. Ako to uradi, u toku noći će se skupiti parlament. A onda me pita šta su posledice“, poručio je Dodik.
Da će se situacija zakomplikovati i da bi posledica moglo biti, govori i izjava Šmita koji se oglasio povodom tog pitanja. Najavio je dolazak u Republiku Srpsku naredne sedmice, a Dodiku poručio „da više ne tera svoje sebične ludosti“.
„Zaštićen sam Bečkom diplomatskom konvencijom. Dodik ne bi imao nadležnost da me uhapsi ili naredi hapšenje, jer nema ovlašćenja da daje naloge policiji. Tužilaštvo bi to prvo moralo da razjasni. Dodik je već pokušao da me prijavi u Republici Srpskoj, a pametno banjalučko javno tužilaštvo je iz mera predostrožnosti taj postupak odmah prosledilo Tužilaštvu u Sarajevu, od kojeg dalje ništa nisam čuo“, rekao je Šmit za nemački „Frankfurter algemajne cajtung“.
„Dodikovo ponašanje je šamar Evropskoj uniji koja pokušava da unapredi vladavinu prava u BiH. Vara se ako smatra da za njega postoje posebna prava ili posebni propisi. Dakle, gospodin Dodik bi trebalo da se pripremi za neke prilično neugodne trenutke“, rekao je Šmit.
Pripremni zakoni usvojeni
Koliko je zapravo moguće sprovođenje Dodikovog plana, nije samo pitanje Ustava ili nadležnosti, smatraju poznavaoci političkih i pravnih prilika. To potvrđuje i usvajanje dva sporna zakona koji se odnose na neobjavljivanje odluka visokog predstavnika, ali i Ustavnog suda BiH, koje je usvojila Narodna skupština RS. Iako je nadležnost Ustavnog suda i visokog predstavnika definisana na teritoriji čitave države, u ovom trenutku u praksi je stanje nešto drugačije, upravo zbog neobjavljivanja tih odluka u Službenom glasniku RS. Ustavom, državnim i entitetskim, takođe je zagarantovano da nijedan entitet neće ugroziti slobodu kretanja na čitavoj teritoriji BiH, niti uspostaviti bilo kakvu kontrolu na granici između entiteta, a zadnjih dana svedočimo protestima na entitetskoj liniji razgraničenja sa porukom „granica postoji“.
Dodik sada ima dva problema. Jedan od njih je politički sukob s opozicijom koja je, iako neartikulisana, svakim danom sve glasnija, jer je, kako tvrde, Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) prekršio zaključke Narodne skupštine da ne učestvuje u radu državnih institucija dok se ne donese zakon o Ustavnom sudu BiH. Nezadovoljstvo su izrazili kroz parlament na otvorenom ispred Narodne skupštine, što je praktično protest maskiran u priču o okupljanju kako bi stanovništvu bilo informisano o potezima vlasti.
„Obezbeđenje Kristijana Šmita je naoružano i ako će se ova Dodikova pretnja ostvariti, postoji realna mogućnost oružanog sukoba“, rekao je potpredsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Igor Crnadak, komentarišući Dodikov potez.
„Crnadak govori, naoružani su oni koji čuvaju Šmita. Naoružana je njegova pratnja, što bi trebalo da asocira na to da mi ovde imamo kubure i praćke“, odgovara Dodik.
Optužnica
Analitičari smatraju da je drugi problem mnogo veći, a odnosni se na optužnicu protiv Dodika. Ona još stoji u Sudu BiH i čeka na potvrđivanje, pa se kroz ovu priču o visokom predstavniku i njegovom proterivanju želi prikriti nezavidan politički položaj.
„S jedne strane je ovo izraz gneva, s obzirom na to da je optužnica poslata na potvrđivanje. S druge strane je i izraz pretnje, kako prema visokom predstavniku, tako i prema Dejtonu, u koji se po ko zna koji put iznova zaklinju. Šta god stajalo iza ove najave, može se na kraju po dobrom starom običaju desiti da ta pretnja završi kao pucanj u prazno“, kaže politička analitičarka Tanja Topić, ističući da čitava situacija samo podgreva tenzije.
„To podiže tenzije u BiH i na samom je rubu incidenta, jer se pretnja svodi na zabranu slobode kretanja, zveckanjem i potezanjem oružja što uz zid tera i izvršioce takvih naloga. Pri tom je fascinantna horska podrška funkcionera i dela stručne javnosti, koja u proterivanju ovog ’mrskog stranca’ ne vidi u najavi čin suprotan Ustavu“, zaključuje Topić.
Pitanje je i da li je moguće sprovođenje takve uredbe kojom bi visoki predstavnik bio proteran sa teritorije RS i da li i na koji način bi njena primena imala efekte u praksi. Po onom što se može čuti od međunarodnih predstavnika, a posebno Nemačke, taj plan ne bi bio dobar po rukovodstvo RS. Deo političara iz Federacije BiH traži smenu Dodika, član Predsedništva BiH Denis Bećirović poručuje da je ovo najopasnija pretnja mirovnom procesu.
Politika ispred prava
„Javno pozivam Savet za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini da čvrsto podrži Kristijana Šmita, koji bi trebalo u najkraćem roku da donese odluku o smeni Milorada Dodika s funkcije predsednika Republike Srpske i predsednika SNSD, zbog antidejtonskog delovanja“, kaže Bećirović.
Uže rukovodstvo RS već je pod američkim sankcijama zbog usvajanja pomenutih zakona, pa analitičari smatraju da u ovom trenutku nema smisla raspravljati o težini i broju sankcija, jer su one već u primeni. Pravnici – iako se i tu razlikuju mišljenja u zavisnosti iz kojeg entiteta struka dolazi – smatraju da pravno gledano nema nikakvih prepreka da se uredba kao akt koju donosi izvršni organ, donese, ali je drugo pitanje kakve će ona posledice izazvati.
„Živimo u zemlji u kojoj nas više ništa ne može iznenaditi“, kaže pravnik Vlado Adamović. Donosilac uredbe, dodaje, mora biti svestan da donosi akt koji mora biti u skladu sa zakonom i da za taj postupak može da odgovara.
„Da li će neko izvršavati tu uredbu… Postoji problem, jer niži organi moraju da izvršavaju uredbe viših i tu onda može da nastane praktičan problem. Kada bi se pojavilo odbijanje izvršenja, došlo bi do pravnog haosa, tako da je to uglavnom više u rukama politike, nego u rukama prava“, kaže Adamović, navodeći da Dodik ima ovlašćenje da donese takvu uredbu.
Poziv na kafu
„Da li ta uredba mora biti u skladu sa Ustavom – ne mora, iako to čudno zvuči. Jer, postoji procedura kojom se dokazuje da uredba nije u skladu s Ustavom i zakonom ,i da se tom procedurom to ispravlja. Ali je sasvim druga stvar da li se tim donošenjem vrše zloupotrebe“, zaključuje Adamović i objašnjava da, nakon nečijeg eventualnog pokretanja postupka za ocenu ustavnosti, tužilaštvo može da traži odgovornost, što je niz postupaka koje može da proizvede ovakvo delovanje.
Pitanje ustavnosti i zakonitosti odluke, ukoliko uopšte ugleda svetlo dana, mogli bi da podnesu bošnjački poslanici u Narodnoj skupštini, što ne bi bio prvi put. Jedan od njih je i Ramiz Salkić, koji je, nakon odluke Dodika, pozvao Šmita na kafu u Bratunac, ali i u Banjaluku. „Poseta i kafa bili bi prilika da se Šmit na licu mesta upozna sa svim izazovima i pretnjama kojima su Bošnjaci izloženi u ovom entitetu. Bujrum“, poručio je Salkić.
Tagovi
