U turističkim prospektima obavezno piše da kada dođete na Bled, ne smete sebi da dopustite, a da ne okusite čuvene bledske krempite koje je još pre više od pola veka počeo da pravi majstor poslastičar Ištvan Lukačević. On se u kasnim četrdesetim godinama prošlog stoleća iz Sente, u Vojvodini, sa familijom preselio na Bled i 1953. godine je kao šef poslastičarske radnje u starom hotelu „Park“ izmislio recept za danas poznatu krempitu. Za razliku od bledske krempite koja ima stari vojvođanski recept, kotorska krempita, ili kotorska pašta, kako se ovo jelo zove među Bokeljima, slatka je pita, varijanta krempite, koja se tradicionalno priprema u Kotoru. U osnovi se od tradicionalne krempite razlikuje po tome što se, umesto sa dve, kao obična (kao i bledska), kotorska krempita pravi sa tri kore. Ako je bledska krempita stigla iz Vojvodine, u Kotoru će vam reći da su recept za njihovu poslasticu doneli Italijani.
No dobro, krempita ipak bolje zvuči nego šargarepa, zar ne – u kontekstu stare metafore o „štapu i šargarepi“, odnosno metodologiji s kojom „kolektivni Zapad“ razgovara sa Zapadnim Balkanom, ili preciznije rečeno sa Srbima i srpskim elementom u Regionu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI NA SVIM KIOSCIMA, DIGITALNO IZDANJE NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 14. SEPTEMBRA