Umeo je da detektuje opasnost nacionalizma čak i živeći u uslovima melting pota jugoslovenskog samoupravnog socijalizma i sveopšte jednakosti i istosti. Namirisaće i dobro će prepoznati i prestraviti se nacionalizma zapaćenog u bašti provincijalizma. Dobro je predvideo sav užas koji će doći početkom devedesetih. Osetio je taj zadah nadolazeće smrti jer je taj miris memorisao davno u Novom Sadu i Mađarskoj. I u prenosu Osme sednice video je nadolazeću tragediju.

Njegov dvojni identitet određen samim prvim redom krštenice, tim Kišovim imenom i prezimenom, bio je trajni prtljag i na neki način odrednica njegovog dela i samog života. Ali – i smrti.