Napadi na Donalda Trampa i rasprava o zdravstvenom osiguranju obeležili su preksinoćnu debatu Demokratske stranke, čijih se deset kandidata nadmeće za partijsku nominaciju na predsedničkim izborima sledeće godine.

Debata u Hjustonu je potvrdila da su vodeća imena na stranačkim izborima Džo Bajden, bivši potpredsednik SAD, Elizabet Voren, senatorka iz Masačusetsa, i Berni Sanders, senator iz Vermonta, prenose američki mediji, piše Politika.

Dok Obamin potpredsednik važi za centristu i predstavnika establišmenta, Elizabet Voren i Berni Sanders predstavljaju krajnje levo krilo partije, između ostalog i zbog toga što traže tešnju kontrolu Volstrita i državno zdravstveno osiguranje za sve građane. Kako je istaklo dvoje senatora, za koje Javni nacionalni radio primećuje da su potpisali „pakt o nenapadanju”, Amerika treba da ima univerzalno državno zdravstveno osiguranje, kakvo je uobičajeno u evropskim zemljama ili Kanadi.

Za razliku od njih, Bajden smatra da je to nemoguće i da vlada nema para da svima obezbedi lečenje. Ostali kandidati bili su bliži Bajdenovom stavu, naglašavajući da je Amerika već prezadužena i da nema prostora za dalji rast javne potrošnje. Za vreme Baraka Obame, država je osigurala desetine miliona ljudi koji dotad nisu imali zdravstveno osiguranje, ali ni „Obamaker” nije obuhvatio sve građane.

Demokrate su uglavnom saglasne da treba uvesti strožu kontrolu civila koji žele da nabave oružje. Na pitanje da li bi oduzimao oružje građanima, Beto O’Rurk, nekadašnji kongresmen iz Teksasa, odgovorio je: „Da, ako je to oružje napravljeno da bi se ubijali ljudi na bojnom polju. Da, dođavola, oduzećemo vam vaše puške AR-15, vaše puške AK-47.” Ipak, senatorka iz Kalifornije Kamala Haris skrenula je pažnju da bi konfiskacija oružja bila protivustavna jer Drugi amandman građanima garantuje pravo na naoružanje.

Većina pretendenata na partijsku nominaciju podržala je Obamin zakon o izdavanju boravišnih dozvola ilegalnim imigrantima koji su došli u SAD kao deca. Trampov stav prema ilegalcima bio je povod za brojne kritike na račun šefa Bele kuće, koje su ujedinile desetoro kandidata za govornicom u Hjustonu. Sanders je Trampa nazvao „najopasnijim predsednikom u istoriji zemlje”. Kamala Haris je optužila šefa vlade da pribegava „mržnji, zastrašivanju i strahu” i da je izrekao 12.000 laži tokom dve i po godine na predsedničkom položaju.

Prema senatorki iz Kalifornije, Tramp je zaslužio da protiv njega bude podignuta optužnica za ometanje istrage i rada nezavisnih državnih organa – Federalnog istražnog biroa i specijalnog tužilaštva, koji su istraživali rusku aferu. Do toga nije došlo, smatra senatorka, jer ministarstvo pravde drži da se „protiv predsednika koji je na položaju ne može podići optužnica za krivično delo”.

I senatorka iz Minesote Ejmi Klobučar veruje da Tramp „više laže nego što vodi zemlju”, dok je O’Rurk izjavio da je vinovnik nedavnog masovnog ubistva u El Pasu u Teksasu „bio inspirisan našim predsednikom”. Napadač, za koga se ispostavilo da prezire Meksikance, ubio je prošlog meseca 22 osobe u gradu na granici s Meksikom, a O’Rurk, koji je rođen u El Pasu, tragediju povezuje s antiimigrantskom retorikom šefa Bele kuće.

Debata u Teksasu bila je treća u nizu debata planiranih za ovu i sledeću godinu. Partijski izbori počinju početkom 2020. i na njima će simpatizeri i vrh Demokratske stranke birati izazivača republikanskom kandidatu i aktuelnom predsedniku. Linije podele su ideološke – postoji progresivno (Sanders i Voren) i umereno (ostali kandidati) krilo, ali i generacijske.

Troje najsnažnijih kandidata su i najstariji: Bajden (76), Sanders (78) i Voren (70), ali se rasprava vodi uglavnom oko Bajdenovih godina jer on ima najveće šansu za nominaciju i jer je već decenijama u politici. Iako i O’Rurk sa 46 godina spada u najmlađe kandidate, smenu generacija najglasnije traži bivši Obamin sekretar za urbanizam Hulijan Kastro (44), koji je i preksinoć aludirao na Bajdenove godine upitavši nekadašnjeg potpredsednika da li je moguće da je zaboravio šta je rekao samo dva minuta ranije.

Prema oceni Donalda Trampa, koji je za vreme debate svojih konkurenata držao govor u Baltimoru, demokratsko „bojno polje” uskoro će biti raščišćeno i svedeno na tri imena – Bajden, Voren i Sanders. U anketama, Džo Bajden vodi sa 30 odsto podrške, dok su Elizabet Voren i Berni Sanders pridobili oko 10 odsto glasača Demokratske stranke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.