Konačno je opet tu. Svi vole svoju reprezentaciju, čak i oni koji joj s vremena na vreme poruče „dabogda sve izgubili“, ali su kvalifikacije poslovično dosadne i svim ljubiteljima Premijer lige depresija se sakrila pod krevetom.
Peto kolo najluđeg fudbalskog šampiona pod krevetom ju je i zadržalo.
Bilo je to poslednje kolo pred početak evropskih putešestvija i bilo je zabavno – uz mnogo golova, trenerske promašaje, koškanje saigrača…
Najjači utisak kola: Pobeda Noriča protiv šampiona
Utisci sa te utakmice, mogli bi da popune sve rubrike ovog redovnog pogleda u premijerligaški retrovizor. Jer onaj koji je pobedio, on je baš pobedio, onaj što je izgubio, baš je izgubio, a oni što sumnjaju da je Mančester siti najbolji tim na svetu, baš su u zabludi.
Gvardiola je na stadionu presvučenom u žuto-zeleno dobio lekciju jedne od varijanti drugačijeg presinga – osiguranog.
Fudbaleri Noriča se nisu zaletali nijednog trenutka, čak i kada su bili aktivirani okidači za presing. Čekali su da se nakon te aktivacije pojavi makar još jedna sitna greška u postavci Sitija, detalj koji će onemogućiti Građane da presing protivnika pretvore u svoju polukontru. Jer to je siguran gol.
I zbog toga su istrčavali retko, ali pametno i iz tog pritiska postigli su dva gola. Buendia je odigrao neverovatno pametnu utakmicu, a čitav tim Noriča je vrlo racionalno u svojoj trećini rešavao pritisak rivala.
Imao je Siti svoje šanse, ali bi bilo nepravedno prema Farkeu da je posle tako dobre utakmice kao nagradu dobio samo bod.
A Puki, k’o Puki, nemiran i plav…
Najveća zabluda kola: „Bili Šarp je kreten.“ Nije.
Nakon gledanja hajlajtsa jasno vam je da je sreća baš okrenula leđa Šefild Junajtedu, a neki ljudi teško podnose kada gube i kada ih neće i kada one druge hoće. I sve to na gomilu.
I onda im nešto sevne u glavi.
Da Bili Šarp nije dobio crveni karton, sve bi opet isto bilo jer tog dana sreća nije bila uz ekipu tvrdoglavog jorkširca Krisa Vajldera i Šarp je to video.
Nije on kreten. On je samo preponosan. Ne arogantan, pa čovek je kapiten i legenda kluba koja se zadovoljila sa svojih desetak ili 15 minuta na terenu. Preponosan je da bi dozvolio nekoj gospođici lakog morala – a sreća je to i ništa više – da mu se igra sa živcima, pa je morala da strada neka cevanica.
Ne bi Šefild Junajted opstao u ligi da je ostao neporažen u protiv Sautemptona, ali bi izugbio mnogo da nema svog ludog Bilija Šarpa.
Pobednik kola: Temi Ejbraham i Čelsi, zajedno
Sećate se onih situacija kada iznova grešite i prolazite sa blagim opomenama, a čim vam zaprete da će vam odvrnuti osigurač i zabraniti Fudbal menadžer, sve hoće, može i teče.
Čini se da je Čelsiju trebalo da ga kazne da bi postao dopadljiv.
To je tim sa šampionskim genom u poslednjih 15 godina, tim koji ima mnogo navijača, ali i tim za koji ni trojica od 100 ljudi ne bi rekli da igra dopadljiv fudbal. A onda su na klupu postavili legendu kluba, prodali najveću zvezdu i pustili decu da se igraju.
A oni se toliko lepo igraju da vam ne bi bilo žao ni da vam u toj igri otkinu retrovizor sa kola. Kako da se ljutite na dečaka za koga svi u zgradi znaju da je nemiran, ali da je mešavina Drogbe i Anrija.
Gubitnik kola: Vulverhemton
Klub koji je jedan od najzaslužnijih za formiranje Kupa šampiona kao takmičenja, sada bi najviše voleo da se sva evropska takmičenja ukinu. Samo da sam po sebi trenutno nije produžena ruka menadžerskog konglomerata, koji je u prethodnoj sezoni od Vulvsa napravio portugalsku koloniju, a ove godine želi da tu koloniju izloži u evropskim izlozima.
Vulverhempton se, kao i svi engleski klubovi srednjeg nivoa, teško snalazi na dva fronta, a premda će sve karte baciti na Ligu Evrope, ova bi sezona mogla da se pretvori u borbu za goli premijerligaški život, koji će na kraju verovatno i sačuvati.
Možda navijači Vulvsa ne žele Bregzit niti su za njega glasali, ali bi im jedan fudbalski Bregzit baš dobro legao – taman da ponovo zavrću uši favoritima na Molinou.
Ovako, biće ovo duga i teška sezona.
Hit kola: Rammstein – Ich Will
Kada je Stjuart Veber postao sportski direktor Noriča sumnjali su u njegove godine. Kada je branio Daniela Farkea i njegovu poziciju trenera, sumnjali su da je neuračunljiv.
Kada je Farke uveo tim u Premijer ligu mislili su da je slučajno.
Sada, kada je pobedio Mančester Siti, izgleda da je do lošeg dana aktuelnog šampiona.
Farke, taj introvertni ekonomista, nešto masnije kose i nešto masnijeg fudbala od drugih nemačkih trenera novog talasa. Čovek voli da tera inat, pa je tako u Čempionšipu, ligi za „šibadžije“, igrao na posed i kontrolu.
Veber i Farke, kao i svi ekonomisi, samo traže da im date vremena i da pogledate krajnji rezultat kada se podvuče crta.
Oni žele da im verujemo, žele da kontrolišu svaki otkucaj srca, žele energiju, ruke i zaglušujući aplauz. Oni žele…
Tagovi
