Može li da se govori o novom talasu koronavirusa?

Poslednjih dana vratile su nam se vesti koje u sebi nose reči poput „presek stanja“, „mere“ i „nova normalnost“ – vesti o tome šta neko od nas potencijalno „nosi u sebi“.  „Među nama je podsoj omikrona, takozvani Eris, koji se još brže širi od prethodnika. Iako još nije dominantan, samo je pitanje dana kada će doći na prvo mesto, ispred Krakena“, preneli su mediji jedan stručni tekst i time pokrenuli gomilu pitanja i probudili zabrinutost.

Da li ovaj novi oblik korone treba da nas brine i kako da se u odnosu na to ponašamo?

Ministarka zdravlja Danica Grujičić kaže da je sada broj obolelih manji nego za vreme pandemije. U ovom trenutku njena ocena je da bolnice “nisu zatrpane”, ali da je ugrožena grupa pacijenata za koje je i „bilo koji grip opasnost“.

Kako objašnjava dr Zoran Radovanović za Nedeljnik, ovaj talas nije opasniji od drugih. Potomak je Omikrona, koji je inače blaži od varijanti koronavirusa s kojima smo se susretali tokom pandemije.

„Suština je u tome da je najgore iza nas, da je sada sasvim drugačija situacija: sa jedne strane zato što je virus blaži, sa druge zato što smo mi otporni. Svi mi smo ili preležali kovid ili smo vakcinisani (ili i jedno i drugo), tako da virus sada nailazi na otporne organizme i zato imamo dosta oboljevanja, a jako malo umiranja. Malo je ljudi na intenzivnoj nezi, a ranije su bile pune bolnice, masovno se umiralo, čak se sakrivalo da se ne stvara panika“, kaže za Nedeljnik dr Radovanović.

Za najveći broj zaraženih virus prođe skoro nezapaženo, jer su dominantni simptomi kijavica, kašalj, gušobolja i glavobolja, eventualno umereno povišena temperatura. Iako postoji podatak da je Eris zarazniji od prethodnih talasa, Radovanović kaže da je posredi samo njegov drugačiji izgled.

On objašnjava da to „nije ništa novo, jer svaki soj može da izazove bolest kod dela ljudi koji su otporni na prethodni virus, jer je svaki novi delom drugačiji“. To se dešava pošto “imunske snage”, kako kaže , nisu dovoljno efikasne da spreče oboljevanje, ali čine da klinička slika (u ovom slučaju) bude blaga.

Zbog blage slike, deo ljudi se ne javlja doktoru.

„Samo deo bude testiran i onda se  pokaže da je 21 odsto pozitivno, to je visok broj od onih koji se testiraju (svaki  peti je pozitivan). Vi imate pregled epidemioloških situacija kada je taj procenat  manji od 5 odsto. Šta će biti mi ne znamo, ali pretpostavlja se da je veći  broj zaraženih nego što se prijavljuje. Uprkos tome, skoro da nema umiranja“, priča dr Radovanović.

Bez obzira na to što situacija nije alarmantna, Radna grupa Ministarstva iznela je predlog o obaveznom nošenju maski u zdravstvenim ustanovama. Preporuka ministarke Grujičić je da starije osobe nose maske u gradskom prevozu, ukoliko je gužva. Ukazala je i na značaj prevencije i podsetila da su i vakcine i lekovi dostupni, te da sve preporuke lečenja ostaju na snazi ako se dokaže kovid.

Pre nego što je Radna grupe izašla sa preporukama, Institut za onkologiju i radiologiju je već od petka zabranio posete, jer je za dve nedelje kod 40 pacijenata i desetoro zaposlenih potvrđen koronavirus. Nošenje maski je obavezno, a za sve koji čekaju prijem za operacije neophodan je PCR test koji nije  stariji od 72 sata.

Na spisku preporuka su i obavezno testiranje na kovid svih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, ukoliko imaju simptome akutne respiratorne infekcije, kao i njihova obavezna kontrola i testiranje nakon preležane infekcije. Obavezna su i testiranja za prijem na hematološka i onkološka odeljenja, kao i odeljenja gerijatrije i odeljenja gde se leče pacijenti sa primarnim i teškim imunodeficijencijama.

Deo javnosti zabrinut je i zbog ideje da bi ovaj predlog mogao da pokrene oštrije mere svima poznate od ranije. Međutim, dr Radovanović to ne prepoznaje kao, u ovom momentu, najproduktivnije rešenje.

„U drugoj socio-kulturološkoj sredini razmišljalo bi se o obavezi, ali ovde  bi to bilo kontraproduktivno. Kada donosite takve mere, morate da imate u vidu reakcije javnosti. Ovde postoji sumnjičavost, vrlo su učestale teorije zavere (nas mrze, hoće da nas truju zli ljudi…) – to bi izazvalo otpor i e bi bilo uspešno. Onda je bolje uzdržati se pa onda ono što je neophodno,  u zdravstvenim ustanovama, domovima za stare, nametnuti to kao obavezu, a što se ostalih tiče apelovati na građane da budu odgovorni i, čak iako ih nije briga za sebe, da pokažu emapatiju“, objašnjava on.

Printskrin/covid19.rs

Sve i da ima onih koje “baš briga ako se zaraze”, naš sagovornik poziva na promišljanje ove logike i podseća da je u pitanju – sistemska bolest.

“Čak i ako je klinička slika blaga, dolazi do oštećenja krvnih sudova, može i upale srčanog mišića; postoji mogućnost i da dobijete taj hronični kovid, dugi kovid tzv, pa da se mesecima osećate krajnje iscrpljeno, da zaboravljate, da ne možete da se skoncentrišete, da svi misleda ste lenština i neradnik/ca, a da vam je možda duša u nosu. Znatno vam se smanji kvalitet života tokom više meseci, možda i godinu-dve”, objašnjava naš sagovornik.

Premda je ministarka Grujičić navela i da se poverenje građana u zdravstvo polako vraća, građani se ovih dana na zvaničnom sajtu covid19.rs ne mogu informisati o svim statističkim podacima koji bi ukazali na realnu ozbiljnost novog talasa (vidi sliku iznad).

Veliki deo odgovornosti ostaje na pojedincu, jer to koliko će se puta neko zaraziti ipak nije uvek „viša sila“.

“Procenjuje se da će svaka osoba u proseku jednom u dve godine biti zaražena. Tu su sada velike razlike:  onaj ko je neodgovoran biće četiri puta godišnje, a onaj ko vodi računa biće jednom u osam godina. To je bitna razlika. Taj prosek uključuje ekstreme”, zaključuje Radovanović.

Sa starim izrazima koje smo zamrzeli tokom karantina i najtežih dana pandemije, vratile su se i stare poruke – budimo odgovorni.