U svetu živi oko 520 miliona ljudi sa kardiovaskularnim bolestima koje su i vodeći uzrok smrtnosti. Svake godine, treće nedelje septembra, obeležava se Svetski dan srca, koji je ustanovila Svetska federacija za srce. Gost Jutarnjeg programa, kardiolog prof. dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije, povodom obeležavanja Svetskog dana srca, govori o faktorima rizika koji doprinose kardiovaskularnim oboljenjima.
Povodom Svetskog dana srca, kardiolozi i ove godine ukazuju na štetnost duvanskog dima, neregulisan krvni pritisak, smanjenu fizičku aktivnost i apeluju da kontrolišemo faktore rizika i negujemo zdravije stilove života.
Profesor dr Dragan Simić naglašava da podaci govore da u Srbiji svaka druga odrasla osoba ima ili hipertenziju ili predhipertenziju, da su trećina muškaraca i 23 odsto žena pušači, da imamo preko 57 posto starijih ljudi koji imaju prekomernu težinu, tj. visok indeks telesne mase, a 46 odsto populacije je fizički neaktivno.
„Sve to čini da mi kao zemlja spadamo, prema poslednjim smernicama Evropskog udruženja kardiologa, u visokorizične zemlje, zajedno sa grupom zemalja iz okruženja. Praktično, za nas postoje specijalni skorovi, specijalne tablice na osnovu kojih procenjujemo kardiovaskularni rizik svakog pacijenta, zato što smo u toj četvrtoj kategoriji, u crvenoj zoni“, naglašava profesor.
U Srbiji se godišnje uradi preko 45.000 stentova i preko 25.000 angiografskih koronarografija, napominje profesor, ali je i pored toga od kardiovaskularnih bolesti 2020. godine umrlo 52.000–53.000 ljudi.
„Što znači da u zemlji Srbiji jedan grad od pedeset i nešto hiljada stanovnika nestane zbog kardiovaskularnih bolesti, što je strašno“, ističe dr Simić.
Najvažniji faktori rizika
Hiperlipidemija, tj. visoke masti, visok krvni pritisak i pušenje su najvažniji faktori rizika za srčanu koronarnu bolest. Zato je važno, naglašava profesor, da svako ko ima hipertenziju uzima lekove, kao i da svako od nas mora da zna koliki mu je LDL holesterol.
„Isto tako, smatra se da je dovoljno da budete fizički aktivni oko 150 minuta nedeljno. To znači pet dana po 30 minuta ili četiri dana po 40 itd. Ali to je sve jako važno.“
Hipertenzija i srčana slabost
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Srbija se nalazi na desetom mestu po broju ljudi sa hipertenzijom, što znači da praktično polovina odrasle populacije ima povišen krvni pritisak. Međutim, samo 23,3 posto osoba koje uzimaju terapiju imaju adekvatno regulisanu hipertenziju, dok ostali i pored terapije, nisu dovoljno dobro regulisani.
„Imamo veliki broj ljudi koji imaju jednu vrstu asimptomatske bolesti, nemaju tegobe, ne mere pritisak, ne leče se, a imaju jako visoke varijacije i skokove pritiska, tako da su oni u posebnoj grupi i jako su ugroženi“, dodaje gost Jutarnjeg programa.
Srčana slabost je takođe veliki problem i u Srbiji se preko 150.000 ljudi leči od srčane slabosti, što je ujedno najčešći razlog hospitalizacije pacijenta preko 65 godina. Šanse za preživljavanje pacijenata sa srčanom slabošću su oko pet godina, što znači da će 50 odsto pacijenata umreti, napominje profesor.
„Zato je jako važno da se prati simptomi, da svako ko se zamara, ko nema dovoljno snage, ko teško podnosi napor, mora da ode na pregled, mora da se uradi ultrazvuk srca i još neki markeri da se vidi da li je on u toj početnoj srčanoj slabosti, koja se razvija jako polako i pacijenti to definišu kao jedan zamor, jer puno rade i puno su aktivni i stres i tako dalje, a u suštini bolest je počela pre godinu ili dve, a pacijenti je nisu prepoznali“, navodi prof. dr Dragan Simić.
Tagovi
