Admiral Rob Bauer, najviši vojni zvaničnik NATO-a, rekao je na Varšavskom bezbednosnom forumu da je „dno bureta postalo vidljivo“, prenosi Danas.
Dodaje da vlade i industrije odbrane sada moraju da „povećaju proizvodnju mnogo jačim tempom“.
Ukrajina svakodnevno ispaljuje hiljade granata, od kojih većina trenutno dolazi od NATO-a.
Admiral, koji je na čelu vojnog komiteta vojne alijanse, rekao je da decenije nedovoljnog ulaganja dovele do toga da zemlje NATO-a snabdevaju Ukrajinu oružjem iz vlastitih skladišta municije do pola punim ili čak praznijim od toga.
„Potrebne su nam velike količine. Ekonomija po principu ‘taman na vreme i dovoljno’ koju smo zajedno izgradili za 30 godina u našim liberalnim ekonomijama je dobra za mnoge stvari, ali ne i za oružane snage kada je rat u toku.“
Ministar odbrane Velike Britanije Džejms Hepi rekao je na forumu da zapadne vojne zalihe „izgledaju pomalo tanko“ i pozvao saveznike iz NATO-a da utroše dva odsto nacionalnih budžeta na odbranu, kao što su se obavezali.
„Ako sada nije vreme, dok traje rat u Evropi, da se troši dva odsto na odbranu, kada je?“, upitao je.
I on je ukazao da model taman na vreme „definitivno ne funkcioniše kada treba biti spreman za sutrašnju borbu“.
„Ne možemo stati samo zato što nam ponestaje zaliha“, rekao je Hepi.
„Moramo da podržimo Ukrajinu u borbi večeras, i sutra, i prekosutra. A ako stanemo, to ne znači da i (Vladimir) Putin automatski staje.
A to znači, dodao je, „nastavak davanja, iz dana u dan, i obnavljanje sopstvenih zaliha“.
„Problem za koji svi znaju, a niko ne govori, je da još uvek ne troše svi u alijansi 2 odsto vlastitog BDP-a na odbranu. To mora da bude donji prag, a ne plafon.“
„Kada je u pitanju alijansa, SAD sve više gledaju na istok i zapad, i mislim da naše kolege u Kongresu opravdano moraju da vide da evropske sile troše svojih 2 odsto na pravedno finansiranje NATO-a“, dodao je.
Švedski ministar odbrane Pol Jonson rekao je da je od vitalnog značaja za Evropu da dovede sopstvenu odbrambenu industrijsku bazu u formu za dugoročnu podršku Ukrajini.
„Zato što sada prilično duboko kopamo po našim džepovima, našim rezervama“, rekao je on.
„I dugoročno gledano, mislim da je ključno da Ukrajinci takođe mogu da nabave odbrambena sredstva iz industrijske baze u Evropi.
„Naučili smo neke teške lekcije o razmerama i obimu, barem ne kada je reč o artiljerijskoj municiji.“
Ministarstvo odbrane Velike Britanije kaže da je od početka ruske invazije u februaru 2022. ova zemlja dala više od 300.000 metaka artiljerijske municije i da će dati „još desetine hiljada“ do kraja godine.
Stejt department kaže da je u istom vremenskom periodu Amerika Ukrajini dala više od dva miliona NATO standardnih artiljerijskih metaka od 155 milimetara.
Zavisnost Kijeva od američke municije je tolika da postoji stvarna zabrinutost među saveznicima u NATO-u zbog mogućnosti da Donald Tramp bude ponovo izabran za predsednika sledeće godine.
Oni strahuju da bi američka vojna podrška Ukrajini mogla da se smanji ako bi Tramp tražio neku vrstu političkog rešenja sa Moskvom.
Problem je u tome što uprkos pokušajima da poveća proizvodnju, Ukrajina koristi municiju brže nego što zapadne sile mogu da je dopune.
Zemlje NATO-a i Evropske unije dogovorile su različite planove za razmenu stručnosti, zatim zajedničke ugovore sa industrijama odbrane i subvencionisanje proizvodnje koliko god mogu.
Ali izgleda da se i dalje bore da zadovolje potrebe.
Analitičari kažu da, nasuprot tome, Rusija izgleda mnogo sposobnija da sopstvenu ratnu ekonomiju pripremi za popunjavanje sopstvenih zaliha.
Tagovi
