Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u oktobarskom broju.
LMD na srpskom
Dejvid Ounbi, U potrazi za kineskim snom – Kako su se u Kini intelektualci nosili sa strogim zatvaranjem koje je bilo nametnuto tokom tri godine a pre svega sa haotičnim prekidom politike „nula kovida“ o kojem je odlučio predsednik Si Đinping? Dejvid Ounbi, kanadski univerzitetski profesor, vrsni poznavalac kineske misli i rasprava koje je pokreću, susreo se sa tim posebnim istraživačima – ni disidentima ni potčinjenima vlasti. Prikazuje nam stranice svoje beležnice s puta.
Pre pandemije Kovida-19, kao da je Kina bila na dohvat ruke. Direktni letovi između Montreala i Pekinga nadletali su Severni pol i prelazili deset hiljada kilometara koji dele dve metropole za dvanaestak sati. No, proletos, kad je Kina najzad rešila da izađe iz trogodišnje izolacije, ti letovi su nestali. U nedostatku boljeg, trebalo se pomiriti sa rezervacijom karte Montreal-Toronto-Cirih-Hongkong, putešestvijem dugim više od trideset sati. Uskoro ću otkriti da pandemija nije poremetila samo putovanja avionom.
LMD na srpskom
Alen Popelar, Vojska, odraz dezorijentisane Francuske – Kraj Hladnog rata kao i uspeh teorije odvraćanja su dugo opravdavali smanjenje ljudstva i sredstava za vojsku. Ruski napad na Ukrajinu je ipak promenio stvari. No, da je li praćenje opsežnog pokreta za ponovno naoružavanje Evrope uz veličanje obrazovnih vrlina života u kasarni za mlade iz radničke klase dovoljno da se Francuskoj pripiše geopolitička ambicija?
Vansen Gejon, Da li su za sve krivi EU i tržišta?
Brojne reforme koje francuska vlada sprovodi zvanično se pravdaju zahtevima Evropske komisije ili potrebom da se umire tržišta. Za to vreme, na diskretnim tehno-finansijskim sastancima osmišljavaju se, oblikuju i nameću odluke otporne na menjanje putem parlamentarnih i javnih rasprava.
An-Dominik Korea, Argentina, čekajući izbore 22. oktobra i pobedu ekstremne desnice.
Zadužena spoljnim dugom, Argentina trpi strukturnu inflaciju koja je veliki deo stanovništva gurnula u nezaposlenost i siromaštvo. Razočarani neuspehom peronista, birači su izgleda spremni da se okrenu autoritarnoj desnici na predsedničkim izborima 22. oktobra: uglađenoj Patrisiji Bulrih ili raščupanom Havijeru Miliju.
LMD na srpskom
Na belom panou zalepljene su oznake, po jedna za svako ministarstvo argentinske vlade. Približava se čovek razbarušene kose – za koju ponosno tvrdi da je nije očešljao tri godine (i koju predstavlja kao delo „nevidljive ruke tržišta“) – sa rokerskim zaliscima i prodornim plavim očima. On urla ime ministarstva koje svaka traka predstavlja, pre nego što je otrgne oštrim pokretom: „Turizam i sport, napolje! Ministarstvo kulture, napolje! Ministarstvo životne sredine i održivog razvoja, napolje! Ministarstvo za žene, rod i različitost, napolje! Ministarstvo javnih radova, napolje!“ Ova poslednja traka neće odmah da se otkine, tako da je mora povući ponovo. „Ovo pruža otpor! Ministarstvo tehnologije, nauke i inovacija, napolje! Ministarstvo rada, napolje! Ministarstvo prosvete, čista indoktrinacija! Napolje! Ministarstvo saobraćaja, napolje! Ministarstvo zdravlja, napolje! Ministarstvo socijalnog razvoja, napolje!“ Gleda zadovoljno u tablu: „Šta ostaje od države?“ Ministarstva ljudskog kapitala, infrastrukture, privrede, pravde, bezbednosti, odbrane, spoljnih poslova i unutrašnjih poslova. „Posao politike je završen! Živela prokleta sloboda!“
Čovek koji je na ovaj način ilustrovao svoj politički projekat u Argentini je ekonomista Havijer Mili. Ranije je bio poznat po svojim pojavljivanjima na televizije gde je, crven od besa, političare nazivao „usranim levičarima“, a novinare „šupcima“, „moronima“ i „neznalicama“. Na taj način je postao poznata, ali ne baš kredibilna ličnost. Međutim, 13. avgusta 2023. godine bio je prvi na obaveznim predizborima (koji služe kao test za predsedničke izbore 22. oktobra), sa 30% glasova, u ime koalicije La Libertad avanza(Sloboda napreduje). Ne samo da Mili stiče prednost nad svojim rivalima – Patrisijom Bulrih, iz konzervativne koalicije Juntos por el cambio (Zajedno za promene), koja je osvojila 28% glasova, i Serhiom Masom, peronističkim kandidatom (27.3%) – već ga nosi talas jednog opšteg skretanja udesno: oba pomenuta kandidata predstavljaju krajnje desno krilo svoje političke opcije.
Giljermo del Valje, Identiteti koji razaraju špansku politiku – Nakon predsedničkih izbora u julu na kojima većinu nije dobila nijedna politička grupacija, socijalisti su se nadali da će moći da okušaju sreću ukoliko vođa španskih konzervativaca Albert Nunjez Feiho ne osvoji parlamentarnu većinu. Težnja koja zavisi od podrške stranaka zaokupljenih napetim pitanjem identiteta. Po kojoj ceni?
Nakon opštih izbora u Španiji 23. jula 2023. (na kojima nijedna stranka nije dobila većinu), započela su politička trvenja koja kao da su podelila zemlju na dva bloka. S jedne strane su konzervativci, predvođeni Narodnom strankom (PP) i ekstremna desnica, koju predvodi Voks. čija je zajednička osobenost odbrana centralističke vlasti i oblik „unitarnog“ nacionalizma: zamisao da bi Španija trebalo da bude jedinstvena i nedeljiva nacija.
Šarl Enderlan, Unutrašnja trvenja u Izraelu, ili šta je prethodilo rasplamsavanju sukoba – Pre poslednjih tragičnih događaja u Izraelu, Benjamin Netanjahu, bio je odlučan je da sprovede promene u političkom sistemu kojima bi se, kroz reformu sudskog sistema, ojačala izvršna nauštrb sudske vlasti. Međutim, takav manevar bio je suočen s narodom čije protivljenje njegovoj autoritarnoj politici nije jenjavalo. Razdor je ušao i u vojsku, dok Izraelci još uvek ostaju podeljeni zbog palestinskog pitanja. Koje su tenzije unutar izraelskog društva koje su, prema nekim analitičarima, izazvale sukobe unutar aparata sile Izraela i prethodile napadu Hamasa?
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
