Pishologija i rat: Zašto se ljudi u teška vremena okreću „jakom vođi“?

Volodimir Zelenski, glumac i komičar koji je postao političar i predsednik Ukrajine, zadivio je svet svojim vođstvom od kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara prošle godine. Kako piše Psychology Today, poverenje u Zelenskog poraslo je sa 30 odsto u decembru 2020. na preko 80 odsto u martu 2022. godine. Istraživanja o liderstvu pokazuju da kada su građani suočeni sa ratom, više cene snažno, dominantno, autoritarno vođstvo.

Da li je to odgovor i na pitanja o potencijalnom (političkom) ponašanju ljudi na Bliskom istoku usled izbijanja rata u Izraelu?

Ako ljudi u krizama zaista cene dominantne lidere, da li se treba zabrinuti pred mogućnosti  da se Ukrajina i Izrael pretvore u totalno autoritarne države koje centralizuju vlast i daju je u ruke jednom, dominantnom pojedincu? Okej, Izrael je možda već na tom putu, ali je ova analiza prevashodno psihološka.

Dva talasa anketnih podataka koje je u Ukrajini prikupila lokalna agencija za istraživanje, Info Sapiens, u martu i aprilu 2022. godine predstavljaju pomoć u pronalaženju odgovora. Tačnije, pitanje koje se javlja jeste uticaj trenutnog rata na preferencije idelnih karakternih osobina kod lidera. Nije ovo samo priča o tome šta jeste, nije ili kakav bi mogao biti Zelenski (ili Netanjahu ili bilo ko drugi).

Lideri u ratu

Izgleda da opasnost od rata izaziva sklonost dominantnom vođstvu. U svim društvima, ljudi koji su suočeni sa ratnom pretnjom imaju jaču prednost prema autoritarnoj upravi. Neke studije sugerišu da ova veza nije puka korelacija.

Na primer, jedna eksperimentalna studija u Ujedinjenom Kraljevstvu tražila je od nekih učesnika da zamisle selo u ratu sa susednim selom, a od drugih učesnika da zamisle selo u miru sa susednim selom. Oni od kojih je traženo da zamišljaju rat izrazili su jaču prednost autoritarnoj upravi.

U drugoj studiji, ljudi u Holandiji od kojih je traženo da zamisle da biraju nacionalnog lidera kada je njihova zemlja u ratu, glasali su za nekoga sa dominantnim (političkim) likom. Slični obrasci su pronađeni i u studiji u Danskoj.

Međutim, sve ovo se u potpunosti oslanja na ljude koji zamišljaju rat i sukob, pri čemu većina učesnika u eksperimentima nema direktnog iskustva sa ratom. Kakvu vrstu vođe ljudi vole kada je rat stvaran, a izgledi za mir baš i ne postoje?

Prvi talas istraživanja u Ukrajini sproveden je samo dve nedelje nakon što je Rusija napala tu zemlju. Preko 1.000 Ukrajinaca učestvovalo je u anketi (mnogi od njih su prijavili da su ih napale ruske snage). Polovina je zamoljena da izabere svog idealnog vođu u trenutnom ratu, a druga polovina da izabere svog idealnog vođu kada razmišlja mirnu budućnost.

Pred ispitanicima je bio zadatak da prijave svoje preferencije o dominaciji lidera, kompetenciji i toplini. Oni koji su tražili da razmišljaju o vremenima mira pridavali su manje važnosti dominaciji i želeli su da njihov vođa bude kompetentan i topao.

U aprilu 2022.  sproveden je drugi talas istraživanja i ponovo je intervjuisano preko 800 Ukrajinaca koji su učestvovali u prvom talasu. Ovog puta svi učesnici su zamoljeni da zamisle da biraju svog idealnog vođu u trenutnoj situaciji (tj. tokom rata koji je u toku).

Oni koji su razmatrali mirnu budućnost u prvom talasu, a zatim razmatrali trenutnu situaciju (rat) u drugom talasu, želeli su dominantnijeg lidera u drugom talasu. Ovo snažno sugeriše da ljudi žele različite vođe za različite situacije.

Koje emocije usmeravaju ljude ka dominantnim liderima?

Praćene su i promene u emocijama Ukrajinaca između dva talasa istraživanja. Tokom ovog vremena, anksioznost (osećaj straha, uplašenosti, straha) i tuga (osećaj tuge, usamljenosti, potištenosti) su se smanjile, dok je agresija (osećaj ljutnje i neprijateljstva) blago porasla, a samopouzdanje je ostalo isto (osećaj ponosa, snažnog, samopouzdanja).

Među mešavinom emocija, agresija je bila najbolji prediktor sklonosti dominantnom lideru, a ova povezanost je bila jača među ukrajinskim muškarcima nego ženama.

Da li je Zelenski dominantan lider?

Učesnici su ocenjivali i karakter Zelenskog. Opisali su ga kao veoma kompetentnog i veoma toplog, ali samo umereno dominantnog.

Ovo nagoveštava zanimljivu zagonetku: ako rat povećava preferenciju za dominantne lidere, a dominacija nije glavna osobina Zelenskog, zašto je onda bio toliko popularan od invazije?

Možda Ukrajinci vide Zelenskog kao dovoljno dominantnog, vođu koji ima pravi balans liderskih osobina za ova izuzetno izazovna vremena.

Hoće li neka zemlja zbog rata (i u ratu) postati autoritarna?

Tokom poslednje dve decenije, mnoge evropske zemlje postale su manje demokratske i autoritarnije, a najbolji primeri su Poljska i Mađarska. Šta je sa budućom Ukrajinom? Ako se rat nastavi, a preferencija za dominantno vođstvo zaista poraste tokom rata, pitanje bi moglo biti – da li će i Ukrajina nazadovati ka autoritarizmu?

Kako piše Psychology Today , takvo nazadovanje nije neizbežno iz dva razloga.

Prvi razlog: Politička kultura protiv izbora

Postoji uverenje da su istočni Evropljani predisponirani da favorizuju jake lidere , što je uglavnom mit. Istraživanja pokazuju da se preferencije za autoritarne lidere povećavaju u svim kulturama (ne samo u određenim regionima kao što je Istočna Evropa) kao odgovor na određene društveno-ekonomske ili političke uslove ili događaje, kao što su ratovi ili ekonomske krize.

Lideri sa autoritarnim tendencijama mogu doći na vlast ne samo u hibridnim režimima i autokratijama, već i u demokratijama. Poslednjih decenija građani novih i starih demokratija, kao što su na primer SAD, Poljska, Mađarska i Brazil, biraju lidere sa autoritarnim tendencijama (uglavnom) na slobodnim i fer izborima. Dakle, sa obzirom na određene preteće okolnosti, ljudi svuda mogu da se okrenu autoritarizmu.

Pozitivna strana je to što se u pravim okolnostima ljudi svuda mogu okrenuti demokratiji. Ogromna podrška Zelenskom tokom ovog rata, iako se on ne smatra posebno dominantnim, pokazuje da ljudi ipak cene različite osobine lidera čak i tokom velike krize.

Drugi razlog: Niti jedan rat ne traje večno

Još jedan nalaz govori protiv autoritarne budućnosti Ukrajine.

Kada su zamišljali mirnu budućnost svoje zemlje, Ukrajinci su radije birali toplijeg, kompetentnijeg lidera, pre nego dominantnog. To je u skladu sa postojećim radom koji pokazuje da je toplina najcenjeniji kvalitet političkih lidera u, uslovno rečeno, normalnim uslovima.

Štaviše, psihološka i antropološka istraživanja pokazuju da je ogorčenost protiv autoritarnog vođstva uobičajena u ljudskim društvima, sa izuzetkom u slučaju akutne krize.

Kada se mir konačno vrati, Ukrajinci će najverovatnije ponovo kalibrisati svoje liderske preferencije; tada, kao i sada, verovatno će ceniti toplinu i kompetentnost nad dominacijom.