Udruženje pacijenata sa bolestima jetre “ Hronos”  povodom obeležavanja Meseca borbe protiv karcinoma jetre, ukazalo je da svake godine više od 87.000 građana Evrope oboli od raka jetre, dok oko 78.000 umre od te bolesti. 

-Bolesti jetre su veliki problem u celoj Evropi, a očekuje se da će se taj problem povećavati. Za karcinom  jetre se izdvaja  oko 4 milijarde evra svake godine u Evropi, od čega se 1,2 milijarde odnosi na direktne troškove. Postoje velike razlike između zemalja EU u pogledu sprovođenja najboljih praksi i stopa preživljavanja  uslovljene  njihovom primenom. Mnogi faktori rizika povezani sa karcinomom  jetre se mogu sprečiti ili otklonitii. Usmereni smo na rano otkrivanje bolesti tako što prepoznajemo ko i kada je u riziku, istakla je Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre “Hronos”.

Ona je naglasila da prema aktuelnim evropskim i svetskim vodičima inovativna kombinacija biološke/imuno terapije je standard u lečenju uznapredovalog hepatocelularnog karcinoma. Postoji potreba da kombinovana terapija bude dostupna pacijentima i u Srbiji na teret RFZO-a, prema jasno određenim kriterijumima, s obzirom da trenutno dostupna sistemska terapija ima skroman učinak u lečenju pacijenata sa uznapredovalim HCC-om.

Pored već postojećih metoda, nove skrining metode mogu biti korisne u ranoj detekciji HCC-a. 

Presađivanje ljudskih organa je danas prihvaćena i ponekad jedina terapijska opcija za pacijenta. U Srbiji je ove godine obavljeno 28 transplantacija, što je veliki napredak u odnosu na prethodne dve godine, ali smo i dalje daleko iza evropskih zemalja.

Prof. dr Ivana Milošević, Infektivna klinika Univerzitestskog kliničkog centra Srbije istakla je da  je Hepatitis B virus (HBV): HBV je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj HCC. Osobe zaražene HBV-om su izložene riziku od razvijanja hroničnog hepatitisa, koji se s vremenom može pretvoriti u cirozu jetre. Ciroza jetre je ozbiljno stanje koje povećava rizik od HCC. HBV takođe može direktno uticati na genetske promene u jetri koje dovode do razvoja raka. Nažalost, HCC se kod HBV infekcije se može razviti i pre pojave ciroze jetre. Hepatitis C virus (HCV): HCV takođe igra ključnu ulogu u razvoju HCC obično kod bolesnika kod kojih je došlo do razvoja ciroze jetre. Zato je od presudnog značaja lečenje hroničnog hepatitis C što ranije, pre pojave ciroze jetre. 

Uz to, važno je napomenuti da kombinacija ovih virusa sa drugim faktorima rizika, poput alkohola ili gojaznosti, dodatno povećava rizik od razvoja HCC. Zbog toga je kontrola infekcije HBV-om i HCV-om, rana dijagnostika, i lečenje ovih infekcija od suštinskog značaja za smanjenje rizika od HCC i poboljšanje prognoze za pacijente. Preporuka je za sve odrasle osobe da se testiraju na prisustvi HCV. Sva novorođena deca u našoj zemlji primaju vakcinu protiv HBV, a ista vakcina se savetuje I svim odraslim osobama koje nisu prethodno bole u kontaktu sa ovim virusom.

Prof. Dr Tamara Milovanović,Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Katedra interne medicine,UKCS-Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju, naglasila je da  je ovo je najčešči maligni tumor jetre a i peti po redu uzročnika umiranja od malignih bolesti u svetu. Najčešće nastaje na terenu hronične bolesti jetre prouzrokove hroničnim B i C virusnim hepatitisom, međutim imam utisak da populacija nije svesna da i zloupotreba alkohola i gojaznost mogu dovesti do razvoja ciroze jetre pa potom i hepatocelularnog karcinoma. Ono što je još veći problem je da hepatocelularni karcinom može da se javi kod pacijenata sa masnom bolešću jetre i bez razvijene ciroze jetre, još uvek nepoznatim mehanizmima nastanka. Od masne bolesti jetre je obolelo 25-30% svetske populacije, svih uzrasta, polova, etničkih grupa. Iako je rizik za razvoj ciroze i hepatocelularnog karcinoma 1-2%, kada se procenti pretvore u apsolutne brojeve to je veoma veliki broj obolelih i stoga je neophodno o tome više da razgovaramo, jer je pravovremenim reagovanjem moguće sprečite. 

Prim. mr. sci. med.  dr Violeta Rakić sa Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut” naglasila je da  je prema podacima Registra za rak Republike Srbije u period od 2016 do 2021. godine od malignih tumora jetre i žučnih puteva u proseku obolelo 855 osoba oba pola i umrlo 717 ljudi. Registovane su i stope incidence mortaliteta koje su bile kod muškaraca više nego kod žena. Prema podacima iz nadzora nad zaraznim bolestima Instituta za javno zdravlje Srbije u 2022. godini prijavljeno je ukupno 306 slučajeva hepatitisa, što je približno trostruko više registrovanih slučajeva nego u prethodnoj godini, odnosno četvrtina u poredjenju sa 2013. godinom. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.