Brojne reforme koje francuska vlada sprovodi zvanično se pravdaju zahtevima Evropske komisije ili potrebom da se umire tržišta. Za to vreme, na diskretnim tehno-finansijskim sastancima osmišljavaju se, oblikuju i nameću odluke otporne na menjanje putem parlamentarnih i javnih rasprava.
Na kraju će biti 64 godine. Desetog januara ove godine, odmah nakon što je premijerka Francuske zvanično potvrdila pomeranje zakonske starosne granice za odlazak u penziju, Olivije Blanšar postavio je pitanje: „Zašto bi vlada rizikovala štrajkove i gubitak političkog kapitala kako bi nametnula reformu koja Francuskoj nije neophodna?“ U odgovorima na tvit ovog ekonomiste istakla se potreba da se udovolji finansijskim tržištima – kako bi se privukao kapital – i Evropskoj uniji – kako bi se iskoristio fond za oporavak. Brisel je, međutim, još 17. oktobra 2022. odbacio tvrdnje da će deblokadu pomoći vezivati za reformu penzionog sistema. Ako po sredi nije ni čisto podređivanje, ni običan tehnički dijalog, u čemu se tačno sastoji odnos vlade s birokratijama – javnim i privatnim, nacionalnim i evropskim – koje prate, utiču ili učestvuju u izradi njihovih javnih politika? Zadržaćemo se na sekvenci kojoj pripada i pomenuta najava premijerke Elizabet Born kako bismo bolje razumeli ovo pitanje i jasno konstatovali vladavinu ekspertskog dosluha i tvrdnji autoriteta, na štetu javne debate i parlamentarne rasprave.
Nakon finansijske krize 2008. godine, u prvim danima krize javnih dugova, Savet Evrope je 2010. godine uspostavilo prostor za diskusiju između vlada Unije, nazvan „evropski semestar“, kako bi bolje koordinisao svoje budžetske, ekonomske i socijalne politike. Semestar se svake godine otvara objavljivanjem „jesenjeg paketa“, koji sadrži i dijagnostiku svake od zemalja. Narednog proleća, Komisija upućuje smernice nacionalnim izvršnim organima radi izrade njihovih takozvanih programa stabilnosti (o budžetskim putanjama) i reformi (o konkurentnosti), koji se potom predstavljaju u aprilu. Zatim u maju, kolegijum komesara objavljuje izveštaje o stanju svake pojedinačne zemlje, uz mogućnost da formuliše preporuke koje potom treba usvojiti na sastanku Saveta Evropske unije u julu.
Ovaj kalendar uspostavlja jedan vid tehnokratske cirkularnosti: vlade se obavezuju da poštuju preporuke u čijem su nastanku same učestvovale. Nema prisile Komisije. U maju 2022. godine, ona se zadržala na sugestiji da Francuska reformiše svoj „penzioni sistem kako bi postepeno usaglasila pravila različitih penzionih režima u cilju ojačanja pravičnosti sistema i njegove održivosti“. Zatim je Savet Evropske unije – koji čine ministri država članica – usvojio ovu preporuku, formulaisanu još 2019. godine.
Inače, nisu „Francuska“, pa ni „francuska vlada“, ili „Komisija“ te koje u ovom procesu učestvuju i vode pregovore. Na štetu onih koji su zaduženi za pitanja poput ekologije i socijale, briselskom igrom dominiraju posebni sektori birokratije. Preporuke koje u Savetu Unije usvajaju ministri rada (dvotrećinskom većinom) vode se, recimo, „integrisanim smernicama“ koje donose tela u kojima sede samo predstavnici ministarstava finansija, opšte uprave za ekonomske i finansijske poslove Komisije (DG ECFIN), centralnih banaka i Evropske centralne banke (ECB). Svi vođeni istom makroekonomskom i budžetskom doktrinom.
Okretajuća vrata
Ovaj ekonomski i finansijski tabor je tokom sukoba oko penzija, posve očekivano, pružio snažnu podršku francuskoj vladi. Tako je prema rečima Martena Verveja, direktora DG ECFIN-a i bivšeg člana holandskog Trezora, zakon o penzijama bio opravdan „starenjem stanovništva koje će sve više opterećivati državne budžete“ (Le Monde, 14. mart 2023). Odjek njegovog stava čuo se i iz usta Pjera Moskovicija: ovaj ministar ekonomije Fransoa Olanda (2012–2014) i komesar za ekonomske poslove kod Žan-Kloda Junkera (2014–2019) 25. januara je, pred Narodnom skupštinom, i dalje tvrdio da bi „bez penzione reforme, dug [značajno rastao] do 2027. godine“.
Moskovici pred odborom za finansije nije branio poteze francuske vlade kao prvi predsednik Revizorskog suda – pariske ispostave briselske ortodoksije – već kao (…)
Ceo tekst pročitajte na sajtu Le Mond Diplomatique na srpskom, tako što ćete se izabrati jedan od ponuđenim modela pretplate.
Tagovi
