Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će vanredni izbori biti održani 17. decembra, nakon što se mesecima, čak i “malo” više od toga, spekulisalo oko potencijalnih datuma izbora. Čak se, u jednom trenutku, i sumnjalo da će do njih uopšte doći. Ipak, čekanju je došao kraj – očekuju nas parlamentarni, beogradski i izbori u Vojvodini.
Najava izbora dolazi kao odgovor na zahteve opozicije da se beogradski i parlamentarni izbori održe pre kraja godine.
Parlamentarni izbori moraju biti raspisani do 2. novembra, prema rečima predsednika Vučića. Ovaj korak je važan jer se u poslednje vreme često diskutovalo o postojanju krize legitimiteta organa vlasti u Srbiji. Predsednik ističe da je važno da građani iznesu svoj stav o „trenutnom pravcu kojim zemlja ide, naročito kada se postavlja pitanje legitimnosti vlasti“.
Pored parlamentarnih, lokalni izbori će biti održani u 60 do 70 gradova i opština. Konačan broj zavisi od toga koliko predstavnika lokalnih vlasti odluči da podnesu ostavku, takođe prema rečima Aleksandra Vučića.
Ipak, prema Ustavu Republike Srbije, ovaj odgovor nije trebalo da nam da predsednik Vučić jer pitanje da li će i kada biti održani izbori, zapravo nije pitanje za predsednika. Izbore za lokalne zajednice, prema najvišem državnom pravnom aktu, raspisuje predsednik Narodne skupštine Republike Srbije; za najavljene vojvođanske izbore – predsednik skupštine AP Vojvodine; jedino bi po Ustavu za parlamentarne Vučić imao ingerencije.
Politikolog Cvijetin Milivojević za Nedeljnik kaže da je veliko pitanje zašto naša javnost i opozicija i dalje pitaju predsednika kada će biti izbori.
“Ovo znači da svi koji predsedniku postavljaju to pitanje saučestvuju u njegovom permanentnom kršenju Ustava. To je loša poruka građanima Srbije, što dalje znači da, kada bi opozicija došla na vlast, verovatno bi slično reagovala. Hoće li ili neće biti izbora, nažalost, protivustavno, zna samo jedan čovek, a to je Aleksandar Vučić, i to je paradoks našeg višepartijskog sistema. Mi se i dalje ponašamo kao da živimo u jednopartijskom sistemu u kom odlučuje jedna partija i jedan čovek. Što je loša poruka biračima“, objašnjava Milivojević.
Još jedno veliko obraćanje predsednika, odigralo se po dobro poznatom scenariju – rekao je da je važno da građani imaju priliku da biraju, da on želi da izađe opoziciji u susret, pa onda dodao malo za njega neophodnog cinizma u stilu – evo, sigurno će pobediti kada su toliko jaki.
Analitičar Milivojević smatra da je ovo samo odlika predsednikovog političkog stasavanja, odrastanja i sazrevanja u Srpskoj radikalnoj stranci, a da je to bila jedna od osobenosti njihovog PR stila koji su negovali. „Bili su prepoznatljivi po verbalnoj agresivnosti, cinizmu bez pokrića, ali i neduhovitim pošalicama“, objašnjava on.
Uprkos tome što je 2008. godine obukao naprednjačko, reformatorsko odelo, ostao je onaj Vučić kakav je bio i u radikalnoj stranci.
“On sve to čini vrlo jednostavno, zato što, nikada, od kako je na vlasti, nije učestvovao ni u jednom dijalogu koji je najšira javnost mogla da vidi. Nikada nije bio u televizijskoj emisiji gde je sa druge strane imao nekog oponenta koji ima drugačije, kritičke političke stavove. On je uvek igrao simultanke. Igra sam protiv svih, dok je u njegovim rukama i novinar, i mikrofon, i snimatelj, kamerman. On vodi monologe pa se kroz njih, kao u ovom slučaju, šali i pokušava da bude duhovit. Kad god se pokretalo pitanje izbora, uvek je govorio “evo vam izbori jer znam da ste mnogo jaki, pobedićete”. Njegovi sigurni glasači misle da je on duhovit i da se na ovaj način igra sa opozicijom“, objašnjava Milivojević.
Novi izbori su i novo političko poglavlje, ili bi tako trebalo da bude u demokratskoj zemlji, u kojoj strane, nezavisne institucije i tink-tenk organizacije ocenjuju napredak u slobodama izveštavanja i govore o napretku u političkom diskursu.
I jesu novo poglavlje, ali sa starim igračima i po starim pravilima.
Nakon prethodnih izbora, predsednik je opoziciji i Beograđanima obećao nove, vanredne, jer je došlo do scenarija u kom je opozicija imala isti broj odbornika i 70.000 glasova više nego vlast, objašnjava Milivojević. On dodaje da je tada, na sastanku sa Draganom Đilasom, Vučić izneo određene predloge „u koje je Đilas poverovao“.
„Predložio je Đilasu da neki od odbornika iz opozicionih stranaka “pretrče” na njegovu stranu, čime će se situacija „ispeglati“. Đilas je poverovao Vučiću, čime se faktički složio sa tim da Vučić formira vlast. Zauzvrat, Vučić je njemu i građanima Srbije obećao nove, beogradske izbore u roku od 6 meseci, zato što će opozicija ćutati o tome da je – uprkos izbornoj pobedi – dozvolila da Vučić formira vlast. Tih izbora nije bilo više od godinu i po dana“, objašnjava Milivojević.
Nakon što je Vučić odredio datum izbora, spekulisalo se o tome da postoji nekakva veza između nedavnih događaja u Banjskoj i ove odluke, međutim, Milivojević za Nedeljnik kaže da sve i da postoji, ta veza je indirektna.
“On je vanredne parlamentarne izbore najavio odmah nakon što su održani prethodni izbori, Kada je obelodanio ime novog mandatara za sastav nove Vlade – Anu Brnabić – koja je tada ušla u istoriju jer je po broju mandata na čelu Vlade stigla Nikolu Pašića, rekao je i da će to biti oročena Vlada, da će potrajati dve godine, te da će možda posle doći do novih parlamentarnih izbora ili će se unutar sadašnje Skuštine izvršiti menjanje premijera”, objašnjava Milivojević.
On zaključuje da su na kraju sve te stvari spojene jer je to Vučićev manir i jer „ne bi dozvolio da beogradski izbori budu sami, bez velikih parlamentarnih uz njih“.
„Te parlamentarne će da natkrije svojim imenom i prezimenom, i tako ponovo pokuša da prevari Beograđane koji će da misle da glasaju za njega, da on bude gradonačelnik. Onda, posle izbora, on postavi nekog drugog, kao što to radi na lokalnim izborima širom Srbije. Na svim tim izborima učestvuje nešto što se zove Aleksandar Vučić, prošli put se to zvalo Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, 2020. je to bilo Aleksandar Vučić – Za našu decu… Ne učestvuje nikakva stranka, nego nešto što se zove Aleksandar Vučić. Sada mislim da će da učestvuje nešto što se zove Aleksandar Vučić – Zato što volimo Aleksandra Vučića i kada to nešto pobedi na izborima, neće Aleksandar Vučić – Zato što volimo Aleksandra Vučića biti predsednik opštine Babušnica, Bojnik, Medveđa itd, nego će on iz Beograda odlučiti ko će tim građanima upravljati“, zaključuje Milivojević.
Od Banjske, preko intervjua na CNN-u, do načina komunikacije sa medijima, jasno je da predsednik Srbije uspeva da održi makar nekakav kontinuitet u političkim okolnostima koje se brzo i navodno „neočekivano“ menjaju. Protiv Kurtija je vodio 5:0, a izvesno je da je posle događaj iz septembra rezultat drugačiji.
Glavno pitanje za sve predstojeće izbore je – ume li Vučić da sačuva rezultat i ume li opozicija da ga preokrene?