Ponekad su napadi panike neizbežni, ali stručnjaci tvrde da postoje mehanizmi suočavanja koje možete primeniti kako biste smirili situaciju, prenosi N1.
Na temelju ličnih iskustava sa napadima panike, Trejsi Sciuli, terapeutkinja s dugogodišnjim iskustvom, danas pomaže svojim klijentima u prevladavanju ovog zastrašujućeg problema.
Objasnila je za Health da je početna tačka za napade panike različita za svakoga.
“Strahovita misao ili briga mogla bi da prevlada njihovim umom, praćena navalom fizičkih simptoma, a zatim te strahovite misli počinju da se pojačavaju i pogoršavaju”, rekla je dodajući: “Za druge, osećaj ubrzanog otkucaja srca ili stegnutosti u prsima može da bude ono što pokreće paniku.”
Sciuli je objasnila da kad počne napad panike, um i telo percipiraju pretnju i reaguju na način koji se suprotstavlja toj pretnji. Ovaj odgovor isti je kao kad biste bili u opasnosti ili se branili, rekla je.
Iako napadi panike nastaju kad nema neposredne pretnje, vaše telo veruje da je ona prisutna i radi ono što je osmišljeno da radi.
Evo kako se napadi panike javljaju, šta ih izaziva i kako Sciuli i drugi stručnjaci preporučuju pacijentima da se nose s njima.
Panični napadi su odgovor na pretnju
Prema Američkom psihološkom udruženju, panični napad je nagla i preplavljujuća anksioznost ili strah koji se javlja niotkuda.
Može da bude praćen ubrzanim otkucajima srca, poteškoćama s disanjem i paralizirajućim strahom. Takođe možete doživeti pojačano znojenje, drhtanje, stegnutost u grudima, hiperventilaciju, povećanu telesnu temperaturu i osećaj da će se nešto strašno dogoditi.
Česta je zabluda da su panični napadi i anksioznost sami po sebi poremećaji.
“Panični napadi i anksioznost su normalne i prilagodljive reakcije prisutne od rođenja. Doživljavamo te emocije kako bismo ostali sigurni”, rekla je Sciuli. “Panični napadi se najčešće javljaju kada počnemo nešto da smatramo pretnjom, a nemamo veštine za suočavanje s onim o čemu razmišljamo ili šta osećamo”, dodala je.
Nekoliko faktora, uključujući genetiku, prisutnost bliskih rođaka koji doživljavaju napade panike, stanja poput anksioznosti ili PTSP-a te preteranu konzumaciju kofeina, mogu povećati rizik pojedinca za napade panike, rekla je psiholog Stefani Karnes.
“Napadi panike mogu da se dogode zbog hroničnog stresa, anksioznosti, specifičnih fobija ili spoljašnjeg ili situacijskog okidača, ali okidač nije uvek očigledan”, rekla je Karnes dodajući: “Moji napadi panike obično nastaju zbog turbulencija tokom letenja. Oni koji nisu doživeli napade panike mogu ih smatrati preteranim reakcijama na stres u životu ili pokušajima privlačenja pažnje.”
Pokušaj sprečavanja napada panike možda neće pomoći
“Uhvatiti panikom ispunjene misli u samom početku i odgovarati na njih jača uverenje da iako ne možete zaustaviti automatske misli koje mogu pokrenuti napad panike, možete promeniti tok svojih misli kako biste sprečili potpuni napad panike”, rekla je.
Međutim, ako već ulazite u napad panike, ove strategije neće delovati jer je vaše telo već duboko u reakciji “borba ili beg”.
“Tada su strategije usmerene na telo, kao što su duboko disanje, usporavanje brzine disanja, distrakcija kroz intenzivne senzacije poput korišćenja hladne terapije ili kiselih bombona, ili uključivanje u zaista angažujući šou, pesmu ili podkast”, rekla je Sciuli.
Međutim, usmeravanje pažnje na disanje ponekad može pdstaknuti hiperfiksaciju na disanje – bilo da je prebrzo, presporo, dovoljno duboko, itd. Ta fokusiranost može se pretvoriti u stres u vezi s onim što verujete da vaše telo radi.
Zbog toga, psiholog Avigail Lev veruje da je najbolji način da se spreče napadi panike taj da prestanete da pokušavate da ih sprečite i dopustite im da budu onakvi kakvi jesu.
Evo koje metode preporučaju stručnjaci
Terapeutkinja Vitni Koleman podstiče pacijente da ne zadržavaju dah, ne koriste nikakve supstance i da se ne upuštaju u negativan unutrašnji dijalog koji može produbiti epizodu i podstaknuti akcije poput pokušaja skrivanja iskustva ili bežanja s mesta događaja.
Isto tako, Sciuli predlaže da duboko udahnete čim primetite da vam se ubrzava otkucaj srca i da preusmerite uznemirujuće misli.
“Veliki sam obožavatelj korišćenja muzike, podkasta i telesne aktivnosti kako bih preusmerila svoju pažnju”, rekla je dodajući: “Znam da je moguće stvoriti navike koje podržavaju zdrav nervni sistem i minimiziraju buduće napade panike.”
Karnes objašnjava da budući da napadi panike obično ne traju dugo, ključ za nju je pronaći tehnike koje joj omogućavaju da se ponovno poveže sa svojim telom.
Jedna od njenih omiljenih tehnika je 5-4-3-2-1 tehnika. “Ova tehnika uključuje nabrajanje pet stvari koje možete videti, četiri stvari koje možete čuti, tri stvari koje možete osetiti, dve stvari koje možete mirisati i jednu stvar koju možete okusiti”, kazala je.
“Dramatično šokiranje našeg tela intenzivnim senzacijama, poput stajanja pod hladnim tušem, može stvarno pomoći da preusmerimo pažnju s onoga u čemu smo zaglavljeni”, rekao je psiholog Džaris Hiser.
Kada je vreme da odete kod lekara?
“Usred napada panike može da bude teško da znate da li je reč o medicinskoj hitnosti ili napadu panike”, objasnila je Koleman.
Čak i kad znate simptome napada panike, poseta zdravstvenom stručnjaku radi procene može da bude mudar potez.
Sciuli preporučuje da svi koji imaju srčane probleme, brige oko krvnog pritiska ili istoriju moždanog udara budu na oprezu i odu kod lekara ako su nesigurni u svoje simptome.
Tagovi
