Kako je Belgija postala jedan od najvećih evropskih centara za regrutovanje ISIS-ovih terorista?

Dvojica Šveđana sinoć su se našli u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Prateći fudbalsku reprezentaciju svoje zemlje koja je u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo igrala utakmicu sa selekcijom Belgije, doputovali su u Brisel, ali se iz njega nikada neće vratiti. Abdesalem Lasued, 45-godišnji Tunišanin koji je ilegalno živeo u Belgiji, negde oko 19 časova došao je do centra grada, sišao sa skutera, kalašnjikovom ubio dvojicu nedužnih ljudi i pobegao. Briselska policija locirala ga je tek nakon višečasovne potrage u jednom od kafića u kvartu Šarbek, gde ga je i usmrtila.

Nekoliko belgijskih, a potom i svetskih medija, objavilo je video snimak koji je Abdesalem okačio na društvenim mrežama i u kom tvrdi kako je on “Alahov borac”. Iako još uvek nema zvanične potvrde o tome da li je Abdesalem član ISIS-a, na osnovu pomenutog snimka i načina na koji je napad izvršen, postoji opravdana sumnja da jeste. Naročito ako se u obzir uzme istorija ISIS-ove poveznosti s Belgijom.

U Belgiji postoji poprilično razgranata mreža ISIS-ovih organizacija čiji je primarni zadatak regrutovanje džihadista za rat u Siriji, a Sharia4Belgium, Resto du Tawheed i Zarkani, imena su nekih od najoozloglašenijih. Ova prva uglavnom je bila aktivna u Antverpenu i Vilvordu, gde je njen vođa Fuad Belkacem revnosno propovedao “džihad” (na javnim mestima i u sred bela dana) uspevši na kraju da privuče veliki broj mladih ljudi, Resto du Tawheed “držao” je područje oko briselske železničke stanice, dok je Zerkani vodila glavnu reč u imigrantskoj zajednici Molenbek.

Nakon što je Fuad Belkacem uhapšen zbog raznih zločina koji su raspirivali versku i nacionalnu mržnju, Sharia4Belgium se raspao, a ostali visokorangirani članovi grupe zaždili su put Sirije kako bi se pridružili tamošnjim džihadističkim organizacijama. Jedan od njih bio je i Husein el-Usaki, koji je, bez obzira na to što je rođen u Vilvordu i što u trenutku prelaska tursko-sirijske granice nije znao ni jednu jedinu reč arapskog, imao ogromnu želju da se pridruži mudžahedinima, pa se smatra da je upravo on bio jedan od prvih “zapadnih boraca” u mudžahedinskim redovima.

Čim se malo adaptirao na novo okruženje, Husein je putem Fejsbuka i drugih društvenih mreža počeo da stupa u kontakt sa svojim nekadašnjim saborcima iz Belgije, usađujući im u glave kako bi i oni trebalo da krenu njegovim stopama. Tako je uspeo da oformi zaista impoznatnu i razgranatu mrežu Fejsbuk kontakata širom čitave zapadne Evrope, a razni Belgijanci, Francuzi i Holanđani počeli su da napuštaju svoje domove i pristižu u Siriju. Zbog svih svojih nadljudskih napora koje je uložio, Husein je ubrzo imenovan za komandira stranih boraca u njegovoj muždahedinskoj organizaciji.

Kada je u aprilu 2013. Abu Bakr al-Bagdadi, čovek koji će 2014. postati prvi kalif onoga što je danas poznato kao Islamska država, putovao Sirijom s ciljem da regrutuje što više stranih boraca, uspeo je da u svoje redove uvuče i veliki broj Belgijanaca (jedan deo njih okrenuo mu je leđa kada je ušao u sukob ogrankom Al-Kaide koja je takođe nastojala da zavlada Sirijom).

Tokom svog putovanja kroz Siriju, al-Bagdadi pokušao je da regrutuje i članove “Libijske brigade sa mačem” koja se sastoji uglavnom od boraca libanskog porekla. Ova brigada ubrzo je postala jedna od najistaknutijih ISIS-ovih frakcija, i njen glavni zadatk bio je da pripremi napadače koji će, kako će se kasnije ispostaviti, biti odgovorni za bombaške napade u Parizu i Briselu. Svi oni usko su povezani s Huseinovom mudžahetinskom organizacijom ili “Libijskom brigadom sa mačem”, a najpoznatiji među njima verovatno je Abdelhamid Abaud čiji je plan otmice i obezglavljivanja belgijskih policajaca osujećen januara 2015. godine.

Do sredine 2016. godine, prema zvaničnim podacima, oko 450 Belgijanaca, od čega je oko 130 žena i dece, napustilo je svoju matičnu državu i preselilo se u Siriju. Sharia4Belgium bila je prva grupa koja je aktivno počela da regrutuje Belgijance za sirijski „džihad“. Belgijski mediji i vlada isprva su se pravili kao da Sharia ne postoji, jer ni sebi a ni drugima nisu mogli (ili želeli) da priznaju da su Belgijanci dali tako veliki doprinos džihadistima. Budući da su članovi Sharia4Belgium-a neprestano ubeđivala svoju porodicu, prijatelje i komšije da im se pridruže u Sriji, tačan broj ljudi koje je ova organizacija uspela da obrlati i dovede u Siriju verovatno nikada neće biti poznat.

Što se tiče Resto de Tawheed-a, sestrinske mreže malopre pomenute organizacije Shari-e, ona je, kao što je već rečeno, delovala uglavnom na potezu briselske železničke stanice, pretvaravši se da pomaže siromašnim muslimanima. Iza te šminke humanosti, Resto se, sa Žan-Luis Denisom na čelu, bavio istim onim delatnostima kojima se bavila i Sharia. Pre nego što je 2013. godine završio u zatvoru, Denis je regrutovao više od 60 Belgijanaca i poslao ih u Siriju gde su se ovi pridružili džihadistima.

Za kraj, tu je i Zerkani mreža. Najozloglašenija od ove tri. Princip njenog delovanja bio je ovakav: u svakom trenutku raspolagala je ogromnim brojem džeparoša koji su cirkulisali Briselom i prikupljali pare za svog šega koji je taj novac zatim koristio za regrutaciju onih koji su voljni da se pridruže džihadu. Ibrahim el Bakraui, čovek koji je u martu 2016. izvršio samoubilački napad na briselskom aerodromu, jedan je Zerkanijevih najpoznatijih članova.