„Knjigu o Titu, posle ’Istorije moga veka’, kako sam u drugom izdanju nazvao svoje ’Piščeve zapise 1951–2000’, pisao sam zbog sumnje u upitni luk moje ideološke i političke evolucije: zašto sam ja titoist postao antititoist; zašto je međusobno poverenje pretvoreno u političko neprijateljstvo“, napisao je u predgovoru svoje poslednje knjige, Knjige o Titu, koja uskoro izlazi u izdanju Lagune, Dobrica Ćosić.
U knjizi koja zaokružuje njegov književni i politički život, kao i u feljtonu koji će Nedeljnik ekskluzivno objavljivati u narednim brojevima, čitaoci će prvi put moći da otkriju uspon i pad njihovih odnosa, Ćosićevo razočaranje u Tita, i Titovo u njega, nakon što je odbio njegov zahtev da postane predsednik Srbije, čuveno pismo Titu nakon toga, koje je ovaj nekoliko godina svuda nosio sa sobom, kao i Ćosić ovu knjigu, koju je ostavljao kod Voje Đurića kad nekuda putuju, ili krio ispod tepiha…
Rukopis koji je nastajao pola veka, sada je prvi put u javnosti. Rukopis nad kojim je u 93. godini preminuo Dobrica Ćosić.
U njemu se nalazi rekonstrukcija jednog vremena, raspada zemlje, jugoslovenstva, i najviše – srpskog poraza.
Prvo razočaranje u Tita usledilo je na putovanju koje je trebalo da ih zbliži, putu u Afriku na „Galebu“…
Čitajte samo u novom Nedeljniku
Tagovi
