Nakon dve pune nedelje intenzivnih sukoba između Izraela i Hamasa, Gazu je zadesila i velika humanitarna kriza. Više od milion Palestinaca je proterano iz svojih domova, dok broj žrtava sada prelazi više hiljada. Dok se međunarodna zajednica trudi da pruži pomoć, otvaranje egipatskog koridora – jedinog puta koji omogućava direktno snabdevanje Gaze – kasni, ostavljajući Palestince u očajnoj situaciji i na rubu egzistencije.
Blokada Gaze
Još od 2007. godine, Gaza je bila podvrgnuta strogoj kopnenoj i morskoj blokadi koju je nametnuo Izrael, što je rezultiralo ograničenim snabdevanjem osnovnih potrepština, uključujući hranu i lekove. Izrael svoju politiku blokade opravdava strahom od naoružavanja Hamasa, ali posledice su teške za stanovništvo Gaze. Svetski program za hranu procenjuje da je čak 60 odsto stanovništva Gaze suočeno sa nestašicom hrane, što je problem koji se pogoršava tokom sukoba.
Nedostatak hrane nije nova pojava u Gazi. Uvoz hrane je značajno porastao, dok je lokalna proizvodnja opala, stvarajući veliku zavisnost od spoljnih dobavljača. Tokom rata i pooštrenih blokada, ovaj problem je došao do tačke ključanja. Izrael sada potpuno kontroliše uvoz hrane, ugrožavajući sigurnost svih stanovnika Gaze.
Čak i domaći proizvođači hrane, poput ribara, ograničeni su na samo 10 kilometara obale (kako bi se sprečilo snabdevanje oružja Hamasa). Zemljoradnici su takođe nemoćni kada je u pitanju nabavka semena, đubriva i hemikalija preko granice, što je dodatno pogoršalo situaciju. Prema svedočenju lokalnog stanovništva, trenutno postoje redovi ispred pekara koje i dalje rade, a za kupovinu se čeka i po 10 sati.
Još jedan veliki problem je i nedostatak čiste pijaće vode. Palestinske vlasti tvrde da je čak 90% vode u Gazi neprikladno za piće, a odluka Izraela da obustavi isporuku vode tokom sukoba dodatno je pogoršala situaciju. Neki Palestinci su prinuđeni da buše privatne bunare, dok se drugi oslanjaju na filtriranu vodu iz kamiona koji obilaze ulice.
Dva glavna izvora električne energije u Gazi, dalekovodi iz Izraela i lokalna elektrana, prestali su da funkcionišu. Nedostatak struje ugrožava napore za pretragu i spašavanje civila zarobljenih pod ruševinama svojih uništenih domova. Bolnice u Gazi su takođe suočene sa nestašicom goriva za svoje rezervne generatore, otežavajući pružanje medicinske pomoći i tretmana povređenima.
Kašnjenje otvaranja egipatskog koridora
Egipatski granični prelaz Rafa je postao ključna tačka u pokušajima da se omogući ulazak humanitarne pomoći u Gazu direktno, zaobilazeći Izrael. Ipak, otvaranje ovog koridora kasni zbog izraelskih bombardovanja i drugih „tehničkih“ problema. Više od stotinu kamiona sa zalihama čeka da se otvori put za transport humanitarne pomoći.
Egipat pažljivo nadgleda situaciju duž svoje granice sa Gazom na severoistoku Sinaja. Od trenutka kada je Hamas preuzeo kontrolu nad Gazom 2007. godine, Egipat je bio ključni akter u održavanju blokade enklave, znatno ograničavajući protok ljudi i roba. Iako su ograničenja na graničnim prelazima s Izraelom povremeno ublažavana, nikada nisu u potpunosti ukinuta. Putnici su bili primorani na rigorozne sigurnosne provere pri prelasku graničnog prelaza. Nakon što je Hamas probio rupe u graničnim ogradama 2008. godine, što je omogućilo desetinama hiljada Palestinaca da pređu u Sinaj, Egipat je sagradio zid od kamena i cementa kao meru zaštite, piše Radio Slobodna Evropa.
Egipat je delovao kao posrednik između izraelskih i palestinskih frakcija tokom sukoba i perioda nemira. Međutim, u takvim trenucima, Egipat bi često potpuno zatvorio granicu, dopuštajući samo humanitarnu pomoć i izlazak ranjenika, a sprečavao bi masovno kretanje ljudi.
Iako Izrael i dalje intenzivno bombarduje Gazu kao odgovor na napade Hamasa, Egipat nije pokazao znakove promene svog stava. Ove restrikcije imaju ozbiljne humanitarne posledice – nedostatak hrane, goriva i pijaće vode. Ujedinjene nacije su pozvale Izrael da spreči „humanitarnu katastrofu“ u Gazi, dok su bolnice suočene s poteškoćama u pružanju zdravstvene nege ranjenicima zbog nedostatka goriva za generatore.
SAD i Egipat su postigli dogovor o otvaranju koridora, ali detalji dogovora su još uvek nejasni. Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da je dogovoreno da se omogući prolazak humanitarne pomoći, ali konkretni planovi još uvek nisu transparentni.
Prelaz Rafa između Egipta i Gaze je sada ključna tačka u rešavanju humanitarne krize u Gazi, a odlaganje njegovog otvaranja dodatno pogoršava situaciju. Više od milion ljudi čeka na pomoć bez hrane, vode i struje, dok su stanovnici Gaze suočeni sa ogromnom patnjom.