Trenutna kriza na Bliskom Istoku može da poremeti globalno naftne zalihe, ali ne treba očekivati drastičan rast cena i duge redove na benzinskim pumpama, istakli su stručnjaci.
Rat Izraela i Hamasa „definitivno nije dobra vest“ za tržišta nafte koja su već pogođena smanjenjem proizvodnje Saudijske Arabije i Rusije i očekivane veće potražnje Kine, rekao je šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol.
Tržišta će ostati nestabilna, a sukob bi mogao da poveća cene nafte „što je definitivno loša vest za inflaciju“, rekao je Birol i dodao da će povećanjem cena biti najpogođenije zemlje u razvoju.
Referentna vrednost nafte Brent na tržištu je danas bila 93 dolara u odnosu na 85 dolara 6. oktobra, dan pre nego što je Hamas napao Izrael.
Cena nafte zavisi od toga koliko se koristi i koliko je dostupno. Dostupnost je pod pretnjom zbog rata, iako Gaza nije veliki proizvođač.
Još jedna briga je da bi sukob mogao dovesti do komplikacija sa Iranom, koji ima jednu od najvećih svetskih rezervi nafte.
„Da bi došlo do značajne promene u cenama, stvarno bismo morali da vidimo poremećaj ponude“, rekao je Endru Lipov iz konsultantske firme Lipov naftni saradnici.
Samo direktan sukob i oštećenje iranske naftne infrastrukture mogao bi drastično da poveća cene globalno.
Dok se nešto tako ne dogodi, „naftno tržište će biti poput svih ostali, pratiti događaje na Bliskom Istoku“, rekao je Lipov.
Tagovi
