Dobri Tomiću,
Kada smo u televizijskom studiju, na prostoru nekadašnjeg legendarnog „Avala filma“ na beogradskom Košutnjaku, snimali emisiju PLJiŽ (Petrović, Ljubičić i Žanetić), osećao sam se, zbog neobično bučnog komšiluka, skoro kao ti na otoku Prvić Šepurina, ono kad si se smestio u apartman kraj crkve čiji je zvonik udarao u mali mozak ne birajući doba dana, čak i ona doba dana kad sav pošten svet spava, sem zvonara Bogorodičine ili već koje crkve u malenim Šepurinama.
U susednom studiju od našeg, naime, po ceo dan su pičili neki narodnjaci i propratno narodnjačko podvriskivanje, uz zavidan nivo tugaljivog otegnutog zavijanja.
Mislio sam u početku da taj studio rentiraju za svadbe, krštenja i proslave punoletstva, što je glavni vid zabave po unutrašnjosti Srbije otkad su ukinuti ispraćaji u vojsku jerbo je ukinuta i vojska, a da bi imao ispraćaj u vojsku moraš imati pre svega instituciju u koju pratiš slavljenika. Tako da sad svi slave punoletstva i dovedu neku pevaljku da u to ime zavija u mikrofon.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
