Dug razgovor s Titom na palubi. Iskazao sam mu svoje političke poglede i kritičku ocenu našeg stanja. Izneo sam mu svoje mišljenje o Rusiji, Balkanu, Americi. Zalagao sam se da se svestrano integrišemo u svet. Saglasio se.
„Vi se, druže Ćosiću, morate da prihvatite neke političke dužnosti. Vi mi morate pomoći. Stanje naše zemlje je vrlo rđavo. Socijalizam, ideali stotina hiljada boraca su u pitanju.“
Tito se uzdržava od hrane. Pije vitamine. Taj čovek ni u čemu ne trpi suprotstavljanje. Traži apsolutnu poslušnost. Ljuti se zbog sitnica.
O Staljinu rado govori; i ja ga o Staljinu najviše zapitkujem.
Kada je 1944. sa Visa odleteo u Moskvu, Staljin ga je napao: „Šta vi to tamo radite; Kakve su to proleterske brigade i petokrake zvezde?“
A ja mu kažem: „narod je pošao u te proleterske brigade i s tim petokrakama pobeđuje“.
Uveče je u Staljinovoj vili priređena večera. Tada ga je Staljin srdačno dočekao, zagrlio i, posle velike pijanke, zdravica, igranja ruskih narodnih igara, poljubio i rekao: „Ti, Valter, nasleđuješ mene za Evropu.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
