IKEA Srbija je postigla vrlo dobre rezultate u drugoj finansijskoj godini poslovanja, ostvarivši promet od preko 6,4 milijarde dinara (51,7 miliona evra), što predstavlja rast ukupne prodaje od 7,5% a internetske za 81,5%. U istom periodu više od 1,4 miliona posetilaca potražilo je inspiraciju i rešenja za uređenje doma u robnoj kući IKEA u Beogradu, dok je na veb stranici www.ikea.rs ostvareno preko 23 miliona poseta.
„Veoma smo zadovoljni rezultatima poslovanja na srpskom tržištu koje pokazuje mnoge pozitivne trendove i potvrđuje da su građani Srbije dobro prihvatili IKEA rešenja za bolji život kod kuće. Naš prioritet i u narednom periodu biće da IKEA asortiman i usluge učinimo još pristupačnijim i dostupnijim što većem broju ljudi u Srbiji, bez obzira gde da se nalaze“, naglasila je Sara del Fabro, generalna direktorka kompanije IKEA Jugoistočna Evropa.
Porodica LACK nameštaja i serija posuđa OFTAST bile su najtraženije u prethodnoj godini, dok je najpopularnija boja ostala bela. Udeo nameštaja u ukupnoj prodaji bio je 56%, a dodataka i dekoracija za dom 44%.
Kako bi bila bliža kupcima širom zemlje, IKEA je nakon Novog Sada otvorila i Centar za isporuku u Nišu, gde se po nižim cenama dostave mogu preuzeti proizvodi koji su kupljeni onlajn ili u robnoj kući u Beogradu.
Kompanija se trudila da i u svojoj drugoj fiskalnoj godini u Srbiji doprinese boljem životu zajednice u kojoj posluje. Ravnopravnost je za IKEA neotuđivo ljudsko pravo i kompanija bezrezervno poštuje različitosti svih svojih zaposlenih i posetilaca. Želeći da podstakne muškarce da budu više uključeni u brigu o detetu u ranim fazama detinjstva, svim IKEA tatama omogućeno je mesec dana plaćenog odsustva nakon što se mame vrate na posao. IKEA Srbija je zajedno s drugim velikim kompanijama formirala Alijansu za rodnu ravnopravnost kako bi zajednički unapredili zastupljenost žena na liderskim pozicijama, omogućili jednake zarade za isti rad i jednake mogućnosti za napredak.
IKEA takođe želi da pozitivno utiče na životnu sredinu u Srbiji; reciklirala je 82% celokupnog otpada, proizvela oko 10% sopstvene energije i koristila 30% manje vode iz gradskog sistema zbog prikupljanja kišnice i korišćenja vode iz sopstvenih izvora.
