Posle Rankovićevog razjašnjenja sukoba u partijskom rukovodstvu, na drugi dan Nove godine 1963, pozivao me je Tito na političke razgovore o stanju u zemlji, koje je po njegovoj proceni postalo sve dramatičnije. U tri razgovora Tito je isticao porast velikosrpskog nacionalizma i antititovsko delovanje srpskog rukovodstva. Pominjao mi je Veselinova i Stambolića, koji su pod uticajem Aleksandra Rankovića, „zaostalog u ideološkom vođenju partijom“. Njegov stav vodi razbijanju našeg političkog sistema – državnog samoupravljanja, čiji socijalistički smisao on, konzervativac, ne razume.
U razgovorima sa Titom o personalnim problemima, odlučno sam zastupao ubeđenje da je on pogrešno informisan. Tito se ljutio na takve moje napomene i govorio mi:
„Ti si naivan i neobavešten. Srpsko vođstvo okreće narod protiv mene. Beogradska čaršija svašta brblja o Titu i Jovanki.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 2. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
