Toma Piketi, jedan od najvećih, a zasigurno najčitaniji, ekonomista i naučnik danas, profesor je na École des hautes études en sciences sociales (EHESS) i na École d’économie de Paris (Pariska ekonomska škola). Sa osamnaest godina upisao se na École normale supérieure, rue d’Ulm (ENS). Sa dvadeset i dve godine odbranio je svoju doktorsku disertaciju iz ekonomije koju je pripremao na EHESS-u i Londonskoj školi ekonomije (LSE). Njegova knjiga „Kapital u XXI veku“ 2014. godine podstaknula je značajnu javnu debatu na globalnom nivou. Sa preko 2,5 miliona prodatih kopija širom sveta, knjiga je istovremeno bila predmet kritičkih, ali i pozitivnih recepcija, a primila je prestižne nagrade kao što su Petrarch Prize i British Academy Medal. Kao priznanje njegovih izuzetnih doprinosa ekonomiji, profesoru Piketiju dodeljena je najprestižnija titula Chevalier de la Légion d’Honneur od strane Republike Francuske 2015. godine, titula koja simbolizuje najviši oblik priznanja za izuzetne pojedince. Međutim, vođen svojim nepokolebljivim principima, Toma Piketi skromno je odbio ovo prestižno priznanje. U svojoj odlučnoj odbrani, izjavio je: „Odbijam ovu nominaciju jer čvrsto verujem da nadležnost za dodeljivanje časti ne bi trebalo da leži isključivo u rukama vlade.“
Tokom poslednjih nekoliko decenija, naš region je „obogatio“ vokabular društvenih i humanističkih nauka konceptom „balkanizacije“. Kada neko pomene Jugoslaviju, Srbiju, Balkan, koje su vaše prve asocijacije na te reči?
Verovatno kao i mnogi na Zapadu, pomislim najpre na najstrašniji rat koji se odigrao na evropskom kontinentu od 1945. godine. Imam osećaj da, kao možda mnogi ljudi u Francuskoj ili Norveškoj, nisam stvarno imao vremena da shvatim stvarni obim svega što se dešavalo devedesetih godina. Slušao sam o tim događajima, ali oni su se uglavnom mešali, to je slučaj s percepcijom ljudi moje generacije, s padom komunističkih država uopšte, a onda i malo s percepcijom posebne pozicije Jugoslavije u svetskom sistemu. Jugoslavija je u mojim kartama, u mojim školskim knjigama, uvek imala malo drugačiju boju koja bi podrazumevala da ona ne pripada potpuno ni istočnom, ali ni zapadnom bloku. Dakle, postojala je stvarna percepcija Jugoslavije kao nečeg drugačijeg i originalnog.
Ceo intervju pročitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 2. novembra
Pretplata na štampano i digitalno izdanje na našem novom satu Nedeljnik.rs
Tagovi
