(Beta) – Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit podneće sutra Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija  izveštaj o stanju u BiH. Naglasio je da, otkako je na tom položaju, nije bilo takvog „nivoa napada“ na njegov mandat i na Dejtonski sporazum.

Šmit je naveo da su ti napadi uglavnom dolazili od predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

U izveštaju, koji se odnosi na period od sredine aprila do sredine oktobra, visoki predstavnik je pozvao sve političke aktere u BiH da se u potpunosti pridržavaju Dejtonskog sporazuma i da pažnju usmere na ključne političke i ekonomske reforme.

Istakao je da međunarodna zajednica mora nastaviti da podržava BiH u primeni Dejtonskog sporazuma, kao i da se mora „odlučno suprotstaviti napadima na mirovni sporazum i na suverenitet i teritorijalni integritet BiH“.

„Vladajuća koalicija u Republici Srpskoj, predvođena Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), nastavila je da vodi opasnu politiku jednostranog nametanja pogrešne interpretacije Dejtonskog sporazuma i ustavnog okvira BiH oko hipotetičkog koncepta ‘izvornog Dejtona'“, napisao je Šmit u izveštaju.

Prema negovim rečima, taj koncept negira kontinuitet između Republike BiH i BiH, predstavljajući BiH kao „savez država ili konfederaciju dva ‘državotvorna’ entiteta, koji su državi BiH preneli samo ograničena ovlaštenja“.

Visoki predstavnik je ocenio da „pogrešne interpretacije u kojima se RS predstavlja kao entitet ili država srpskog naroda, koji treba da ima pravo na samoopredjeljenje, služe za legitimizaciju usvajanja politike i pravnih akata koji dovode u pitanje ili krše osnovne aspekte Dejtonskog sporazuma“.

Takve politike, dodao je, ima za cilj da opravda odbacivanje ovlaštenja Ustavnog suda BiH, kao i blokiranje donošenja odluka i delovanja ključnih državnih organa.

„Na kraju, takve politike služe proklamovanom cilju direktnog promovisanja koncepta ’mirnog razdvajanja’ tri konstitutivna naroda ili raspada BiH“, upozorio je Šmit.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica mora nastaviti da primenjuje alate „preusmeravanja, suspenzija ili uslovljavanje finansiranja“ RS.

Šmit je posebno poglavlje izveštaja posvetio ptredsedniku RS Miloradu Dodiku, koga je optužio da je namerno izazvao, a potom pogoršao političku krizu u BiH da bi potkopao Dejstonski sporazum, uključujući ustavni i pravni poredak i institucionalni okvir države, i kako bi delegitimitivizovao njegov (Šmitov) mandat visokog predstavnika.

Naveo je da su lideri vladajuće koalicije u RS 24. aprila potpisali zajedničku izjavu koja se opdnosi na preduzimanjje niza koraka koji vode ka secesiji, kao i donešenje odluka prema kojima se u tom bh. entitetu neće sprovoditi odluke Ustavnog suda BiH niti izvršavati odluke visokog predstavnika.

Šmit je vladajuću koaliciju u RS optužio ne samo za napade na ustavni poredak u BiH, već i za pokušaj „ugrožavanja mira i stabilnosti u zemlji i regionu“.

Dalje se osvrnuo na Dodikove pretnje od 6. septembra, kada je predsednik RS zapretio da će ga (Šmita) uhapsiti i proterati ako uđe na teritoriju RS.

„Time entitet RS nastavlja svoj obrazac opstrukcije institucije odgovorne za civilnu primenu Dejtonskog sporazuma“, naglasio je Šmit.

Dodao je od tada Vlada RS prestala da deli informacije sa OHR-om, da je predstavnicima OHR-a onemogućeno prisustvo sednicama Narodne skupštine RS i da entitetske vlasti odbijaju da objavluju i primenjuju odluke visokog predstavnika.

„I pored ovih ozbiljnih napada na Dejtonski sporazum i OHR, koji su došli od predsednika RS i njegovih saveznika, kao i njegovih pretnji, nastavljam sa radom na celoj teritoriji BiH“, konstatovao je Šmit u izveštajtaju Savetu bezbednosti UN.

Najavio je da će odmah obavestiti Savet bezbednosti ako Dodik pokuša da spreči njegov budući rad, delovanje njegovog osoblja, uključujući i terenske kancelarije OHR-a na teritoriji RS.

Upozorio je i na akcije Vlade RS, koje su, kako je ocenio, bile praćene zapaljivom „retorikom podela“ i demonstracijama na međuentitetskoj liniji razgraničenja, koje su organizovale Dodikove političke pristalice.

Šmit je ukazao da je Dodik više puta najavio i referendum o statusu RS do kraja ove godine i govorio o ujedinjenu RS sa Srbijom, naglašavajući da je Vlada Srbije „ponovila svoju posvećenost teritorijalnom integritetu BiH“.

Visoki predstavnik je u svom izveštaju istakao potrebu postizanja sporazuma o državnoj imovini, kao jednom od ključnih pitanja u BiH, a ukazao je na korupciju, kao jedan od najvećih problema u toj zemlji.

Istakao je i potrebu hitne i ozbiljne reforme pravosuđa kako bi se obezbedila njegova nezavisnost i nepristrasnost.

Ukazao je i na povećan broj incidenata u BiH usmerenih na povratnike i u RS i u Federaciji BiH.

„Trenutni porast međuetničkog nasilja prvenstveno je posledica stalne izloženosti žestokoj retorici vodećih političara i etnocentričnih medija“, ocenio je, između ostalog, Šmit u obimnom izveštaju koji će sutra podneti Savetu bezbednosti UN.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.