Na Zapadu danas postoji manjinski, ali značajan deo političkih lidera koji razvijaju diskurse oko nacionalnih i etničkih tenzija. Gledajući jugoslovensko iskustvo kroz ovu prizmu, mislim da to iskustvo treba da nam bude upozorenje, ispričao je Toma Piketi, jedan od najvećih, a verovatno najčitaniji ekonomista i naučnik na svetu, u ekskluzivnom razgovoru za Nedeljnik.
On je govorio i o tome šta znači biti intelektualac.
Pored značajnih akademskih doprinosa, aktivno ste učestvovali u javnim debatama, podržavali političke kampanje i pisali za novine, obraćajući se širokoj javnosti. Kako vidite ulogu intelektualaca i naučnika u oblikovanju javnog mišljenja i uticanju na političke agende?
Ja pre svega verujem u snagu knjiga. Tu su ideje. Dakle, većinu svoje energije ulažem u pisanje knjiga. Smatram da knjige i istraživanja u društvenim naukama, političkoj ekonomiji, ekonomskoj i političkoj istoriji mogu doprineti promeni narativa, govora i percepcija. Svu svoju energiju usmeravam u to. Međutim, tokom izbornih kampanja, u vremenima masovnih socijalnih mobilizacija ili ozbiljnih kriza, intelektualac mora da dela. Setim se perioda nakon terorističkih napada u Francuskoj 2015–2016. godine, kada se tadašnja samozvana socijalistička vlada upustila u retoriku o oduzimanju nacionalnosti, u jedan potpuno nepotreban antimuslimanski narativ, dok su milioni francuskih muslimana, naravno, bili potpuno nevini i nemaju nikakve veze sa malom manjinom džihadista. Ukratko, u takvim ozbiljnim trenucima u javnoj debati, osećam se obavezanim da učestvujem u diskusiji i kažem koji govor podržavam i koji kandidat me najbolje predstavlja. Uvek je veoma teško uključiti se u izborni sukob na taj način. Ali ono što bih rekao je da je još teže – ne uključiti se.
Znači, ne uključivati se deluje mi kao previše lak izbor. Kandidati onakvi kakvi jesu u stvarnom svetu, bilo da se radi o Benoa Amonu 2017. godine, Žan-Liku Melanšonu 2022. godine, ili nekim budućim kandidatima kao što su Fransoa Rufan ili neki drugi, uvek su nesavršeni, produkt su ličnih i društvenih putanja, pripadaju političkim organizacijama koje imaju svoje dobre i manje ubedljive aspekte, imaju probleme sa unutrašnjom demokratijom, suočavaju se sa mnogim izazovima. To je veoma komplikovano. Ali, uprkos određenom riziku koje nosi takva podrška, ja ću nastaviti da to radim jer smatram da je važno da ne ostanemo zatvoreni u svojoj akademskoj kuli od slonovače. Istovremeno, sasvim shvatam da je moj najbolji put izražavanja putem knjiga i istraživanja… Za mene je to mesto gde mogu biti najkorisniji. To je ono što me ispunjava.
Ceo intervju pročitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 2. novembra
Pretplata na štampano i digitalno izdanje na našem novom satu Nedeljnik.rs
Tagovi
