Promena vremena zaista pogoršava bolove

S dolaskom jeseni, mnogi se žale na pogoršanje hroničnih problema sa zdravljem, posebno pojačanim bolovima u telu. Dugo se govorilo da je to preuveličavanje starih, pojava slična promaji. Ali nauka je dala konačnu reč: da vreme zaista utiče na pogoršanje bola i samih oboljenja, govori za Nedeljnik dr Slavica Prodanović, doktor medicinskih nauka, specijalista interne medicine, supspecijalista reumatolog, ekspert za muskuloskeletni ultrazvuk iz sistema Euromedik.

„Svako od nas poznaje bar jednu osobu koja ‘može da najavi’ promenu vremena jer ima pojačanje bolova u mišićima, leđima ili u nekom od zglobova. Ova iskustvena pojava kod ljudi bila je hipoteza za brojne naučne radove, i zaista, pokazano je da najveći procenat ispitivanih bolesnika sa dijagnozom upalnog procesa na zglobovima (reumatoidni artritis), degenerativnog oboljenja zglobova (tzv. osteoarthritis) ili tetiva (fibromijalgija), ima pojačanje bolnih simptoma u toku promene vremenskih prilika“, ističe dr Prodanović i dodaje da je tačan mehanizam ovog fenomena još uvek nepoznat.

„Naučnici sugerišu da promene u spoljnoj temperaturi, vazdušnom pritisku i vlažnosti vazduha (naročito one koje se dešavaju naglo), uzrokuju „kolebanja“ protoka krvi u mikrocirkulaciji što onda indirektno ima za posledicu pojačanje bolova u različitim delovima tela, uključujući i kosti. Promene vremena uzrokuju i pojačanje bolova u delu skorije nastalih postoperativnih ožiljaka upravo iz istih razloga (ožiljno tkivo je preplavljeno novim krvnim sudovima malog kalibra). Osobe koje imaju neko od oštećenja srednjeg uha ili pojačanu aktivnost simpatičkog nervnog sistema (autonomni segment nervnog sistema), imaju naglašeniju reakciju na promene vremenskih prilika. Takođe, osobe ženskog pola imaju češće ispoljavanje ovog fenomena od muškaraca, bez obzira na uzrast ili telesnu masu (verovatno zato što je zastupljenost reumatskih bolesti značajno češća u ženskoj populaciji).“

Kako utiče hladno, a kako toplo vreme?

Hladno vreme, na primer, kod predisponiranih osoba dovodi do pojačane mišićne kontrakcije i osećaja ukočenosti u zglobovima, što ograničava pokrete i uzrokuje bolove. Nasuprot tome, toplo vreme, pojačava oticanje mekih tkiva što takođe dovodi do pojave bolova. Na sličan način povećanje vlažnosti u vazduhu (naročito u zimskim mesecima, udruženo sa pojavom magle) uzrokuje otok u mekom tkivu što ima za posledicu pojačanje pritiska na postojeće nervne završetke i pojavu bolova. Promena atmosferskog pritiska (opadanje) sa druge strane ima za posledicu kolebanje vrednosti kiseonika i njegovo smanjeno dopremanje cirkulacijom do organa što takođe može imati uticaj na pojačanje bolova. Ova pojava je naročito izražena kod osoba sa reumatoidnim artritisom. U područjima sa češćom pojavom kiše, osobe koje boluju od artroze (degenerativno oboljenje) mogu imati pojačanje bolova u zglobovima jer im se tada smanjuje pokretljivost i samim tim povećava ukočenost obolelih zglobova.

Pacijenti najčešće odmah kreću s lekovima protiv bolova, koji su i najprodavaniji u apotekama. Da li je to uvek dobro rešenje?

Uzimanje lekova protiv bolova je jedino opravdano ukoliko bolovi značajno narušavaju normalno funkcionisanje individue. Imajući u vidu da uticaj izmenjenih vremenskih prilika ne dovodi do ozbiljnog oštećenja tkiva i da pojava bolova ima prolazni karakter, od pomoći je utopljavanje kod nižih temperatura, uzimanje toplijih napitaka, tople kupke i lagano vežbanje, što sve može značajno prevenirati ukočenost u zglobovima, kao i u mišićima, i sprečiti, tj. ublažiti bolove.

Šta su najčešća oboljenja s kojima se javljaju naši sugrađani i koliko su u pitanju zapuštena stanja?

Reumatske bolesti su široko rasprostranjene i posle kardiovaskularnih oboljenja, najčešće su zastupljene u opštoj populaciji (po nekim istraživanjima,15–45%). Neke od njih imaju prolazni, benigni karakter (oštećenje tetiva, upala nerva, bol u leđima usled mehaničkog pomeranja struktura pršljenskih tela, bolovi u mišićima i kostima usled nedostatka vitamina D), dok neke imaju hroničan tok (nekada i doživotno prisustvo) sa ozbiljnom prognozom.

Procenjeno je da su najčešće ispoljena degenerativna oboljenja kičmenog stuba i perifernih zglobova. Ona nastaju kao posledica prirodnog procesa starenja i narušavanja normalne strukture kostiju, tj. zglobova, usled gubitka pre svega vode u tkivu hrskavice čime se gubi i normalan kvalitet proteinskih komponenti koji ulaze u njen sastav. Od upalnih autoimunskih, reumatskih bolesti najčešće se javlja reumatoidni artritis.

Da li se nešto promenilo poslednjih godina?

Moram da istaknem da se struktura obolevanja od reumatskih bolesti značajno promenila u ovom specifičnom periodu našeg življenja (mislim na kovid i tzv. postkovid godine). Primećujem da je mnogo veći broj bolesnika koji imaju teže forme upalne, reumatske bolesti, autoimunske prirode i da često obolevaju naši najstariji sugrađani ali i osobe mlađeg životnog doba.

Otežani uslovi života u doba pandemije, nažalost, znatno su narušili normalno funkcionisanje državne zdravstvene službe, pa se na pregled javljaju i bolesnici sa dugogodišnjim trajanjem, nedijagnostikovanog zapaljenskog reumatskog oboljenja (hronični „giht“, psorijazni artritis) sa već narušenom funkcijom lokomotornog sistema.

Da li je problem u neprepoznavanju simptoma bolesti, ili nečem drugom?

Problem je složen i u tesnoj je vezi sa sveopštim uslovima u kojim živimo. Imunitet pojedinca je značajno narušen ponavljanim, učestalim infekcijama i zagađenjem vazduha. Ozonski omotač znatno je oštećen što otežava normalnu proizvodnju pre svega vitamina D koji je jedan od značajnih „čuvara“ homeostaze imunološke odbrane organizma. Pojačano prisustvo stresa narušava normalnu ishranu i kvalitet spavanja, tj. odmor, što dodatno destabilizuje imunološku, odbrambenu funkciju organizma. Smanjena fizička aktivnost svakako doprinosi nagomilavanju štetnih produkata u procesu metabolizma čime se dodatno oštećuju struktura tkiva i normalna funkcija organizma što je uslov za inicijaciju autoimunskih bolesti.

Svakako da i neprepoznavanje simptoma određenih bolesti, u uslovima u kojima živimo, ima za posledicu odloženu dijagnozu i lečenje, ali to je za neku drugu priču.

Koliko je moguće kvalitetno ih lečiti?

Lečenje bolesnika sa različitim reumatskim bolestima zahteva timski pristup u radu (reumatolog, fizijatar, po potrebi neurolog i hirurg), a kvalitet lečenja zavisi od stepena organizacije rada i dostupnosti sredstava za lečenje. Savremena reumatologija u Srbiji u potpunosti ide u korak sa reumatologijom u najrazvijenijim zemljama.

Moram da istaknem da u Euromediku, privatnoj bolnici gde sada radim, postoji izuzetna organizacija i dostupnost u dijagnostičkim procedurama, čvrsta saradnja među lekarima drugih specijalnosti kao i velika raspoloživost u sprovođenju različitih fizikalnih procedura u postupku rehabilitacionog lečenja naših bolesnika.

Međutim, postoji veliki problem u dostupnosti najsavremenijim vidovima lečenja, pre svega mislim na dostupnost biološke terapije kod bolesnika sa najtežim zapaljenskim reumatskim bolestima, s obzirom na to da se radi o privatnom sektoru zdravstvene zaštite. Ceneći podatak da se broj bolesnika koji koriste usluge ovog sektora svakodnevno uvećava, nadam se da će se ubrzo naći rešenje i za taj važan problem.

Koliko često bi čovek trebalo da ide kod interniste na neki sistematski pregled i šta bi on podrazumevao?

Prevencija i otkrivanje bolesti u najranijem stadijumu je imperativ koji bismo morali da usvojimo kako bismo izbegli ozbiljnije komplikacije narušenog zdravlja. To bi značilo odlazak kod lekara na pregled bar jednom godišnje (idealno jednom na 6 meseci) uz obaveznu proveru osnovnih nalaza krvi (krvna slika i biohemijske analize) kao i kontrolu krvnog pritiska i rada srca.

Da li način ishrane toliko utiče na pogoršanje ili smanjenje bolova i šta obično savetujete pacijentima?

Hrana po svom obimu i kvalitetu, svakako opredeljuje kvalitet zdravog života i doprinosi pojavi ili odsustvu nekih, pa i reumatskih bolesti. Više od 150 godina unazad, primećeno je da je sa otkrićem i povećanim korišćenjem šećera u ishrani ljudi došlo do porasta učestalosti upalnih reumatskih bolesti, pre svega reumatoidnog artritisa. Takođe, giht je direktno povezan sa prekomernim uzimanjem neke vrste hrane.

Poslednjih godina pravi je naučni hit potvrda ranijih pretpostavki o ključnoj ulozi homeostaze crevne flore u nastanku bilo koje od inflamacijskih bolesti kod ljudi pa način ishrane postaje naročito važan. Kod bolesnika sa inflamacijskim reumatskim bolestima (pre svega reumatoidni arthritis) savetuje se alkalna ishrana bogata flavonoidima (voće i povrće jarkih, intenzivnih boja), polifenolima (kakao prah, crna čokolada, kupine, aronija, šljive, pasulj, orašasti plodovi, crno vino), karotenoidima, koja ima dokazano antioksidativno dejstvo, kao i povremeno uzimanje probiotika.

Naročito dokazanu naučnu korist kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom ima tzv. mediteranska dijeta. U nekim naučnim studijama pokazano je da konzumacija zelenog čaja može da umanji bolne simptome ove bolesti za oko 35%.