(Beta) – SAD su svesne postojanja i razmatraju navode o srpskim kompanijama koje, suprotno sankcijama, Rusiji izvoze dobra koja mogu biti korišćena u vojnoj industriji, naveo je američki Stejt department.
„Ponovo pozivamo Srbiju da se pridruži međunarodnim sankcijama kako bi Rusija odgovarala za zločine koje je počinila u Ukrajini“, navodi se u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.
U odgovoru američkog ministarstva spoljnih poslova navodi se i da SAD neće prestati da uvode sankcije onima koji pomažu Moskvi da zaobiđe sankcije, uvedene zbog ruske invazije na Ukrajinu.
„SAD su preduzele i nastaviće sa preduzimanjem koordinisanih poteza protiv onih koji pomažu Kremlju – zaobilazeći sankcije i mere kontrole izvoza. SAD, njihovi saveznici i partneri, ujedinjeni su u podršci Ukrajini koja se suočava sa neopravdanim ruskim ratom, uključujući jače napore usmerene protiv izbegavanja sankcija“, navodi se.
Stejt department, kako navodi Glas Amerike, nije odgovorio kako se takvoj praksi može stati na put i da li će protiv srpskih kompanija ili same Srbije biti primenjene konkretne mere ako bude nastavljen izvoz spornih dobara i roba Rusiji.
Prema nedavnom istraživanju Radija Slobodna Evropa (RSE), više srpskih kompanija izvozi u Rusiju robu dvostruke namene (može biti korišćena i u vojne i u civilne svrhe), koja se nalazi na meti zapadnih sankcija jer može da bude upotrebljena kao oružje pri invaziji na Ukrajinu.
Carinske evidencije iz baza podataka međunarodne trgovine, koje je analizirao RSE, pokazuju da su srpske kompanije izvezle u Rusiju najmanje 71,1 milion dolara robe dvostruke namene pod sankcijama od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Portparol EU Peter Stano rekao je za Glas Amerike da Unija „pomno prati dešavanja“ i da Srbija „treba da nastavi sa jačanjem napora protiv zaobilaženja sankcija“.
„Iako ne komentarišemo konkretne slučajeve, pomno pratimo sva dešavanja. Kako je navedeno u najnovijem izveštaju (Evropske komisije) o napretku, Srbija bi hitno trebalo da poboljša usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući primenu restriktivnih mera“, naveo je Stano.
On je ukazao i da je u maju u Beogradu boravio specijalni izaslanik Evropske unije za primenu sankcija Dejvid O’Saliven.
„Posle posete specijalnog izaslanika Evropske unije, srpski carinski organi su preduzeli konkretne korake u vezi sa pitanjima koja je izaslanik pokrenuo. To obuhvata i konkretne akcije za jačanje izvozne kontrole. U toku je bliska saradnja i razmena informacija između vlasti EU i Srbije na tehničkom nivou“, naveo je Stano za Glas Amerike.
O’Saliven je krajem oktobra označio Srbiju i Tursku kao države koje su „najviše razočarale“ zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji.
Tagovi
