„Zašto se Srbija slabo uklapa u planove proširenja EU“

Nijedna država se nije pridružila Evropskoj uniji od ulaska Hrvatske 2013. godine. Ako je suditi po preporukama koje je prošle srede izdala Evropska komisija, ponovo postoji zamah u nekada zaustavljenom projektu proširenja EU, objavio je Fajnenšel tajms (FT), a preneo N1.

Brisel je predložio da se otvore pristupni pregovori s Ukrajinom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom, a da Gruzija dobije status kandidata – što je stepenica niže na putu ka članstvu.

Sve potencijalne članice, uključujući i šest država na Balkanu, ali najverovatnije ne i Tursku, dobile su podsećanje da moraju da primene političke, ekonomske i administrativne reforme kako bi bile spremne za prijem.

„Ali opšta poruka je jasna – proširenje EU je poželjno, čak i neophodno, zbog opasnosti nastalih posle invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine“, navodi FT.

Međutim, ovaj list dodaje da kada se pogledaju izveštaji Evropske komisije za svaku državu pojedinačno – slika postaje dvosmislena.

Nijedna država kandidat ne ispunjava sve uslove za članstvo u pogledu demokratije, vladavine prava i ekonomskih standarda.

„Eklatantan primer je Srbija, najveća država kandidat na Blakanu kada su u pitanju populacija i teritorija. Srbija, kako nam je rečeno, čini premalo da izmiri svoje odnose s Kosovom. Njena spoljna politika je nedovoljno usklađena sa EU, posebno zbog bliskosti s Rusijom. Srbija je postigla ograničeni napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nezavisnost medija je slaba. Uistinu, Komisija bi imala pravo i da upotrebi još oštiji jezik“, piše FT.

Dodaje da je spor oko Kosova velika prepreka ulasku Srbije u EU, ali da ništa manje ozbiljno nije ni pitanje da li su predsednik Aleksandar Vučić i vladajuća Srpska napredna stranka iskreni kada kažu da žele da uđu u blok.

„Realističnije čitanje srpske politike nagoveštava da je glavni cilj vladajuće elite da ostane na vlasti, ograničavajući opoziciju i kontrolišući pravosudni i bezbednosni aparat, javni sektor i medije na način koji prkosi evropskim vrednostima“, ističe međunarodni list iz Velike Britanije.

Piše i da je drugi cilj vlasti da se očuvaja nezavisnot Srbije negovanjem odnosa sa Rusijom i Kinom.

„Kuda vodi ova politika?“, pita FT i podseća da su SAD u julu uvele sankcije Aleksandru Vulinu, tadašnjem šefu srpske službe bezbednosti i Vučićevom savezniku.

Od Vulina je neodvojiva i kovanica „srpski svet“, nastala za vreme vlasti Vučića, a FT naglašava da ona jako podseća na „ruski svet“ Vladimira Putina.

„Moskva i Beograd se pozivaju na pravo i dužnost da ‚zaštite‘ etničke Ruse i Srbe koji žive izvan matične države. U Ukrajini ovo služi kao Putinov izgovor za aneksiju teritorija koje želi da pripoji ‚ruskom svetu‘. Za Srbiju, to implicira ne samo Kosovo, već i Crnu Goru i Republiku Srpsku, koji su deo političke sfere ‚Velike Srbije‘“, piše FT.

Prema oceni lista, ovi ciljevi su potpuno nespojivi s članstvom u EU, ali se tu problem ne zaustavlja.

„Vučić je ovog meseca raspustio parlament i raspisao vanredne izbore za decembar s ciljem da produži vlast svoje partije (…) Brisel zaslužuje priznanje za nastavak planova o proširenju. Ali u Srbiji je proces u zastoju i gubi kredibilitet — dovodeći u sumnju da li će ovi planovi rešiti problem demokratskog nazadovanja i regionalne nestabilnosti na Balkanu“, zaključuje Fjnenšel tajms.