Ko je ovde komičar? Za Trampa je ovo i dalje samo šala, Zelenski kaže „sve je bilo normalno“. A ko je čovek koji je sve pokrenuo?- Šta (danas) znamo o impičmentu

Američki predsednik Donald Tramp definitivno je u više navrata vršio pritisak na lidera Ukrajine da povede istragu o demokratama, a zahteve je u sebi svojstvenom maniru nazvao „uslugom“. Telefonski poziv između Trampa i Zelenskog odigrao se prošlog leta, a dvojica lidera razgovarali su o potrebnim sredstvima za ovu bivšu sovjetsku zemlju kako bi uspela da odgovori na rusku agresiju.

U transkriptu poziva koji je juče objavila Bela kuća, Tramp je tražio od Volodimira Zelenskog da sarađuje sa tužiocem Vilijemom P. Barom i Rudijem Đulijanijem, Trampovim ličnim advokatom, u istrazi o korupciji u koju je umešan nekadašnji potpredsednik SAD u administraciji Baraka Obame i jedan od aktuelnih predsedničkih kandidata iz redova demokrata Džo Bajden.

Iako nije bilo eksplicitnog quid pro quo u razgovoru, Tramp je Zelenskog obavestio o svojim željama neposredno pošto je Zelenski ispričao da je Ukrajini potrebno više finansijske pomoći od SAD, a zanimljivo je i da se poziv odigrao svega nekoliko dana pošto je Tramp blokirao pomoć Ukrajini u iznosu od 391 miliona dolara, mada o tome nisu razgovarali preko telefona pošto Zelenski još uvek nije ni znao za to, nego se zahvalio Trampu za prethodno upućenu pomoć u novcu i oružju.

„Voleo bih da nam učinite jednu uslugu“, odgovorio je Tramp, okrenuvši na istragu demokrata i zahtev da Zelenski sarađuje sa Barom i Đulijanijem. „Šta god možete da uradite, veoma je važno da učinite to ukoliko je moguće.“

Taj 25. jul ispostavio se ključnim datumom u borbi predsednika i demokrata iz Predstavničkog doma koja se rasplamsava, a čiji bi krajnji ishod lako mogao da bude impičment. Izvesno je da će se Vašington u narednim nedeljama – ili čak mesecima – baviti upravo ovom temom, a suprotstavljena tumačenja poziva i njegovog značenja već su počela da definišu konture polemike čiji je cilj da konačno utvrdi da li je Tramp počinio dovoljno teške prestupe da ga koštaju funkcije.

Tramp se očekivano više puta obratio javnosti i u svakom obraćanju insistirao na tome da nije uradio ništa pogrešno, već da je ponovo žrtva „totalne prevare“. Zelenski je, pošto se igrom slučaja našao u Njujorku upravo u trenutku kada je planula rasprava o opozivu, podržao Trampa rekavši novinarima kako smatra da Tramp nije vršio na njega pritisak.

Zanimljivo, međutim, da iako je jedan od savetnika Volodimira Zelenskog rekao da je predsednik Ukrajine kulturno odbio da učestvuje u Trampovim mahinacijama uz obrazloženje da je politika njegove administracije da se ne meša u pravosuđe drugih zemalja, transkript je pokazao nešto poptuno drugačije. Zelenski je, kako se vidi iz transkripta, rekao Trampu da će sledeći državni tužilac biti „sto odsto njegova osoba, njegov kandidat“ i da će se on ili ona pozabaviti ovom situacijom.

Interpretacija ovog poziva koju je Zelenski ponudio novinarima u Njujorku je potpuno benigna. Imali smo dobar razgovor, bilo je skroz normalno, rekao je Zelenski, razgovarali smo o mnogo stvari, ali nije bilo nikakvih pritisaka, ni sa Trampove strane, ali ni sa njegove na pravosudne organe u Ukrajini.

„Nisam zvao nikoga, nisam zvao tužioca. Nisam mu to tražio, nisam ga pritiskao“, rekao je Zelenski.

Za Trampa je čitava zbrka „šala“, kako je rekao. „Impičment zbog toga?“

Pa, ako se pitaju demokrate iz Predstavničkog doma i predsedavajuća Nensi Pelosi, vrlo zbog toga. Prvo su osudili Trampov potez kao pokušaj traženja pomoći stranih faktora da se reši Bajdena koji mu je po svoj prilici glavni rival, i istakli da je implicitno bilo quid pro quo, a čak su ga uporedili sa šefom mafije koji šifrovanim pretnjama iznuđuje novac od svojih žrtava. Nensi Pelosi je istakla da je „predsednik pokušao da bezakonje učini vrlinom u Americi, a da ga sada izvozi i u druge zemlje“.

Bela kuća je transkript objavila u nadi da će ućutkati sve skeptike i sumnjičave, ali nije uspela da ubedi demokrate u to da je predsednik nedužan, a do kraja dana administracija je i Kongresu uputila originalnu žalbu anonimnog pripadnika obaveštajne službe koja je i pokrenula čitavu gungulu.

Izgleda, međutim, da se obaveštajac nije žalio samo na razgovor sa Zelenskim, već i na još ponešto. Grupa demokrata i najmanje jedan republikanac juče su pregledali žalbu i ustanovili da ona sadrži uznemirujuće optužbe koje će se, iako su poverljive, naći pred Džozefom Megvajerom, direktorom nacionalne obaveštajne službe, koji će danas svedočiti pred Kongresom.

Prema pisanju Njujork tajmsa, uzbunjivač je ukazao ne samo na Trampovu interakciju sa liderom Ukrajine, već i na problematičan način na koji je Bela kuća reagovala u ovom slučaju.

Uzbunjivač je naveo imena nekoliko zvaničnika Bele kuće kao svedoka u mogućem Trampovom prekoračenju ovlašćenja, a da ih je već saslušavao generalni inspektor obaveštajne zajednice Majkl Atkinson. On je zaključio da ima razloga da se veruje da je predsednik ilegalno tražio pomoć stranog faktora za kampanju i da je potencijalno prekoračenje ovlašćenja ugrozilo nacionalnu bezbednost.

Atkinson je takođe utvrdio da uzbunjivač nije lično čuo sporni poziv, već iz druge ruke od neidentifikovanih zvaničnika Bele kuće koji su izrazili zabrinutost da je Tramp zloupotrebio moć i nezakonito sarađuje sa stranim diplomatijama, ali da su informacije koje je uzbunjivač naveo u žalbi svejedno kredibilne. Pravni zastupnici uzbunjivača u prvom obraćanju javnosti naveli su da njihov klijent želi da ostane anoniman, ali da će nastaviti da sarađuje sa organima vlasti.

Za Trampa je važnije da zadrži podršku republikanaca nego da pridobije demokrate; 218 članova Predstavničkog doma Kongresa SAD javno je izrazilo podršku impičmentu, ili makar istrazi. U ponedeljak ih je bilo svega 70 i danas konačno imaju većinu.

Nensi Pelosi, s druge strane, izgleda da nije spremna da proveri koliko su članovi Predstavničkog doma ozbiljni, tako da planira da nastavi sa istragom pred opoziv bez glasanja za autorizaciju koje je u prethodna dva slučaja impičmenta sprovedeno. A čak i da dom na kraju impičuje Trampa, i dalje bi bile neophodne dve trećine glasova u Savetu da potvrdi opoziv i ukloni ga sa funkcije; to praktično znači da najmanje 20 republikanaca treba da okrene leđa Trampu i stane na stranu demokrata.

Iako je senator Jute Mit Romni priznao da je sporni telefonski poziv definitivno problematičan, većina republikanaca smatra da Tramp nije učinio ništa vredno impičmenta.

Demokrate tvrde da direktan quid pro quo ni nije neophodan da bi se zaključilo da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja, a sve i da jeste, Tramp je Zelenskog pozvao u vrlo određenom trenutku – kada je već blokirao finansijsku pomoć Ukrajini.

Bajden nije eksplicitno pozvao na impičment, ali je rekao da Predstavnički dom mora da se pobrine za to da „Donald Tramp snosi odgovornost za zloupotrebu moći“, ali i da je tragedija za Ameriku što je njen predsednik sopstvene političke interese stavio iznad zakletve koju je položio.

Tramp je navodno iznenađen što se ponovo pokreće tema impičmenta – iako je velika verovatnoća da je znao da će se to u nekom trenutku stvarno dogoditi, pošto se o opozivu pričalo još i pre nego što je inaugurisan – pošto je mislio da je ta priča završena kada je Mulerov izveštaj pokazao da ipak nije petljao s Rusima u izbornoj kampanji 2016. Ako se njega pita, za sve je kriva Nensi Pelosi koja je sve dosad oklevala da inicira opoziv pošto sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Amerikanci baš i nisu saglasni sa impičmentom. Ona je poludela, kaže Tramp, pošto je zapala u ralje radikalne levice.

Nensi Pelosi možda je konačno pokazala nesigurnost o kojoj se govorilo prethodnih dana; neki su govorili da je nesmotrena što se upušta u pokretanje impičmenta, a da nema nikakvih garancija da će čitav proces demokratama doneti dobro i bila je kocka, zaista, nastupiti tako odlučno ako nije rešila da stvar izgura do kraja. Iako su sada već prikupljeni krucijalni dokazi da je Tramp izvršio pritisak na stranog lidera da mu pomogne u odmazdi svog političkog rivala, demokrate očigledno ne planiraju da preuzmu nikakve hitne mere kako bi formalizovali istragu pred opoziv. Danas je, pošto je objavljen transkript i pošto je dom konačno dobio uvid u žalbu uzbunjivača, Pelosi navela da će Predstavnički dom raditi na zvaničnom pokretanju procesa impičmenta i pokušati da „izgradi jak slučaj“, mada nikome nije do kraja jasno šta bi to tačno trebalo da znači.

Pelosi je čitav jučerašnji dan provela iza zatvorenih vrata sa svojim timom savetnika i liderima šest komiteta zaduženih za istragu u pokušaju da osmisli adekvatnu strategiju, a oni bliski Pelosijevoj navode da je predsedavajuća odlučna u tome da je predsednik „izdao“ zakletvu koju je položio i ugrozio nacionalnu bezbednost i izborni proces.

Demokrate, zasad makar, ne žele da se ograniče na epizodu sa Ukrajinom, već planiraju da uzmu u razmatranje i druge optužbe koje bi mogle da budu osnov za impičment. Među njima je i Mulerov izveštaj.

Čak i savetnici Nensi Pelosi zabrinuti su da bi to mogla da bude greška u koracima; ako se istraga raspline, u želji da se Trampu doaka sa svih strana, na kraju neće uspeti da ga uhvate ni za rep ni za glavu, izmaći će se jer će sve zvučati kao zbir nekakvih dvosmislenih optužbi koje bi čak mogle da mu idu naruku. I sam je rekao da je pokušaj impičmenta za njega pozitivna stvar (premda loša za Ameriku) jer zna da bi mu mogla doneti poene kod birača. Nensi Pelosi moraće da bude efikasna, brza i kristalno jasna u svojim namerama, kristalno jasna na osnovu kojh optužbi postupa i traži opoziv, inače će demokrate stvarno biti one koje će na kraju nastradati.

Sve i da je odluka Nensi Pelosi da pokrene istragu nesmotrena, definitivno je istorijska, ali u praktičnom smislu mogla bi da ne predstavlja nikakvu značajnu promenu u političkom pejzažu Amerike, piše Njujork tajms. Ipak, njen potez nije puka politička predstava, već pokušaj da se javnosti, kakav god bio konačni ishod procesa, pošalje važna poruka.

Poruka Trampu je najdirektnija: dosta. Kongres konačno stavlja do znanja presedniku da postoje granice koje se ne mogu preći bez posledica, i to je nešto što i američka javnost mora da zna.