Cela je zemlja, ma ceo region je juče žalio za Žarkom Lauševićem. Neponovljivi „šmeker“, tragična figura srpskog i jugoslovenskog glumišta i ovih prostora, otišao je iznenada, kao što je sve u njegovom životu bilo iznenada – i uspon i bolni pad.
O Žarku Lauševiću, takvi su rokovi, ne bira smrt pa što bi štamparija, nismo stigli da pišemo u štampanom izdanju Nedeljnika koje se nalazi na svim kioscima. Ispravićemo to u narednom broju, obećavamo, ali zahvaljujući internetu to smo već učinili.
Na regionalnom sajtu Velike priče, jednom od onih koji dokazuju da sadržaj ima cenu – mada ta cena, zahvaljujući „Crnom petku“, trenutno ne može biti niža – objavljena je ona najveća, najtužnija priča o Žarku i njegovoj sudbini.
Pisali smo na sajtu Nedeljnika i o počecima njegove karijere, tragediji koja je promenila njegov i život podgoričkih porodica, podsetili se svih uloga po kojima ćemo ga pamtiti.
I danas vas na www.nedeljnik.rs očekuju aktuelne priče, ali vratimo se, jer verujte da vredi, i novom broju Nedeljnika.
Više se namestilo, nego što smo to namenski učinili, da lajt-motiv čitavog broja, koji se nalazi pred vama u svojoj štampanoj ili digitalnoj formi, budu devedesete godine prošlog veka, iste one koje će obeležiti Žarko i koje će obeležiti Žarka.
Ovo „prošlog veka“ verovatno je pleonazam, jer će nekoliko sagovornika i autora Nedeljnika govoriti o toj deceniji kao o još aktuelnoj – od lica koja su na (političkoj, i ne samo političkoj) sceni do odlazaka iz Srbije i strepnji za egzistenciju.
Devedesete se mogu videti i na sjajnim a turobnim fotografijama Imrea Saba u ovom broju, koji nema previše „šareniša“ u sebi. Tako nam pao grah, rekli bi neki; a neki drugi bi u taj grah gledali ne bi li videli šta nam nosi budućnost.
Da li Mađarsku Viktora Orbana koju opisuje Željko Pantelić ili zemlju uređenih, odgovornih medija o kojima priča profesorka Elizabet Skjuz?
Pogledajte šta vas sve čeka u novom broju Nedeljnika
Pretplatite se na digitalno i štampano izdanje dok još traje naš „Crni petak“ popust
MAJIĆ – Ponekad nije jasno da li je veći problem ono što je Miodrag Majić napisao ili ono što je potpisao. U prvo spadaju knjige, ali i aktuelna serija „Deca zla“, koja otvara neke bolne teme iz prošlosti. U drugo, najaktuelnije, „ProGlas“, apel grupe javnih ličnosti o važnosti izbora. O obe te strane, o napadima, o pravosuđu, o ratnim zločinima i suočavanju sa njima, o svojoj i tuđim kandidaturama za najviše funkcije, o Petom oktobru i „otetoj državi“, sudija Apelacionog suda govorio je do kraja iskreno za Nedeljnik.
LALIĆ – „Voleo bih da pročitam šta bi u nekoj deklaraciji, a ne samo ProGlasu, napisao Vladimir Kostić. I to u pet-šest tačaka, maksimalno deset koliko je imala Virdžinija deklaracija, najvažniji dokument savremene demokratije…“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
GRBOVIĆ – Deo desno orijentisanih stranaka ne kritikuje Vučića zbog toga što je njegova politika iz doba radikala bila u svojoj biti pogrešna i osuđena na debakl, već zato što nije bila dovoljno efikasna. Ako takvi ljudi ne žele sa mnom bilo kakvu saradnju i ja im predstavljam simbol onoga što ne žele, to znači da nešto dobro radim, ispričao je u intervjuu Nedeljniku lider Pokreta slobodnih građana.
PANOVIĆ – Inicijativa „ProGlas“ do sada je dala solidne marketinške i mobilizatorske efekte, ali je pokazala još nešto: da je mnogo prirodnije, i shodno pretpolitičkom stanju ovog društva – prikladnije Srbiju politički razmeđiti preko mobilizatorskih spiskova podrške nego preko političkih partija i koalicija, piše Zoran Panović u velikoj predizbornoj političkoj analizi.
PANTELIĆ – Premijer Mađarske se nalazi u ćošku evropske politike, ali je ubeđen da ima nekoliko dobitnih karata u rukama da bi izašao iz nepovoljne pozicije. Serija odluka koje EU i NATO moraju da donesu jednoglasno ili konsenzusom čini Orbana sigurnim da bi i ovog puta mogao da se izvuče bez posledica i, štaviše, da profitira, piše Željko Pantelić u novom „Georeportu“ u Nedeljniku.
SABO – Izložba „Kuća na prodaju“ prikazala je seriju slika koje je napravio čuveni fotograf Imre Sabo na Kosovu, i na njima se vidi geneza sukoba i krize od njive poznate po slučaju Martinović, kadra u kome Slobodan Milošević govori u školskom dvorištu dve nedelje pre nego što će izgovoriti ključnu rečenicu i postati vožd, kućne straže Srba, albanske paralelne škole, miting na Gazimestanu i deset godina kasnije mis Kosova na istom mestu, i naravno pre svega – baba Miluša koja trebi krompir ispred kuće koja je na prodaju.
Tagovi
