Životna sredina i dalje nije na dnevnom redu

Deseti Izveštaj iz senke Koalicije 27 o napretku Srbije u Poglavlju 27 – Životna sredina i klimatske promene za period od aprila 2022. do aprila 2023. godine nosi naziv „Zelena agenda bez agende”. To je ujedno i ključna ocena koju Koalicija 27 daje napretku u reformama u ovoj oblasti.

U Uvodu prvog Izveštaja Koalicije 27, iz 2014. godine zapisano je da  „iako je mnogo toga učinjeno od 2005. godine, čini se da su ključna pitanja u Srbiji ostala ista“. Izveštaj iz senke iz 2017. godine sumira svoje zaključke u nazivu: „Poglavlje 27 u Srbiji: Još uvek u pripremi“. Ovogodišnji izveštaj, skoro deceniju posle prvog izveštaja, još jednom zaključuje da životnu sredinu i dalje ne tretiramo kao ozbiljnu i prioritetnu temu javnih politika.

Šta je Zelena agenda?

Zelena agenda za Zapadni Balkan je strategija regionalnog razvoja čiji je cilj je da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da usklade propise o životnoj sredini sa evropskim standardima i prati je Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan. Ona je produžetak Evropskog zelenog dogovora, krovne razvojne strategije Evropske unije, koja EU treba da vodi ka uspostavljanju nove, resursno efikasne i konkurentne privrede. Zemlje Zapadnog Balkana su potvrdile svoju posvećenost ovom procesu Sofijskom deklaracijom iz 2020. godine a 2021. godine izrađen je regionalni Akcioni plan za sprovođenje Zelene agende. Međutim, većina posla iz Akcionog plana tek je pred nama, a završene aktivnosti su pre izuzetak nego pravilo.

Zelena agenda je regionalnog karaktera, ali za njen uspeh ključne su reforme na nacionalnom nivou. U Srbiji, Strategija zaštite životne sredine, koja je trenutno u izradi, strukturno prati upravo pet stubova Zelene agende i trebalo bi da bude svojevrsna krovna strategija reformi u ovom sektoru. Od pet oblasti obuhvaćenih Zelenom agendom bar četiri se odnose na Poglavlje 27: klima, energetika i mobilnost (dekarbonizacija), cirkularna ekonomija, smanjenje zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Peta oblast (poljoprivredna i prehrambena proizvodnja) posredno je takođe vezana za Poglavlje 27.  Ako dodatno suzimo pogled i posmatramo sprovođenje politika u jedinicama lokalne samouprave, imaćemo potpuniju sliku. Zbog toga se i u ovogodišnjemi izveštaju ponovo nalazi i odeljak Zelene karte, koji nam donosi sliku s lokala a ona nije optimistična.

Zašto „Zelena agenda bez agende“?

Slika o sprovođenju ciljeva Zelenog dogovora i Zelene agende, od EU preko regionalnih procesa na Zapadnom Balkanu i nacionalnih reformi u Srbiji sve do gradova i opština ima nekoliko važnih nedostataka zbog kojih se stiče utisak da se sprovodi sporadično i bez agende. Prvo, primetan je nedostatak ambicije u reformskim poduhvatima. Čak i kada postoje strateški dokumenti koji trasiraju put reformi, nema ambicioznijih ciljeva, a rokovi za implementaciju neretko se pomeraju na sam kraj perioda predviđenog za dovršetak reforme. Ako jasni ciljevi postoje, sistemske reforme se često sprovode bez jasnog usmerenja ka tim ciljevima. Procesi su po pravilu netransparentni i teški za praćenje a naročito za učestvovanje u njima. Na kraju, i kada postoje reformski procesi uokvireni strateškim dokumentima, retko su praćeni adekvatnim finansiranjem. Na primer, uprkos tome što se godinama ističe kako je Poglavlje 27 jedno od finansijski najzahtevnijih, Vlada još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale. Zeleni fond ostajao je budžetska linija, da bi konačno 2021. godine čak i budžetska linija bila ukinuta.

Kakva nam je agenda potrebna?

Zelena agenda ključni je okvir planiranja razvoja našeg društva za ovu deceniju i važno je da taj plan sadrži sve elemente koje dobar plan mora imati: demokratičan i odgovoran proces usvajanja ciljeva, ambiciozne ciljeve, sprovodive korake ka tom cilju, finansijska sredstva za sprovođenje, kao i obavezan prostor za evaluaciju i potencijalno korigovanje plana. Samo tako možemo efikasno izvesti reforme koje nam predstoje, u korist svih građana i građanki.