Šta mislite da su ključni razlozi što novinari, bez obzira na to u kojim zemljama rade i žive, teško usvajaju i još teže poštuju osnovna pravila novinarskog zanata?
Mislim da je daleko najveći problem to što žele da budu prvi. Ne žele da budu tačni, ne žele da pišu istinite stvari, ne žele da učine društvo boljim, koliko žele da budu prvi. To je okolnost sa kojom novinarstvo mora da se nosi, što ponekad ne čini baš najbolje. Drugi nivo problema je kako ubediti ljude koji su vlasnici medija i koji odlučuju o strategiji i poslovanju, da brzina nije presudna, da neka informacija ako nije sto posto tačna nema nikakvu vrednost, čak i ako ste je prvi objavili. Da ako nije sto posto tačna, ona ima negativnu vrednost i za vašu redakciju, i za vaše poslovanje, i za društvo. Kao kada su posle događaja 11. septembra 2001. neki mediji već oko devet ujutro objavili da u Svetskom trgovinskom centru radi oko 10.000 ljudi i da su oni možda svi stradali. Možda? Pa kakva je to informacija? To je samo impuls za strah i brigu. Ali u pokušaju da imaju najveći broj klikova, ili da privuku najveću publiku, jer tako finansiraju svoje postojanje, mediji ne vode računa dovoljno o tim stvarima.
Osnovno pitanje koje bismo svi sebi morali da postavimo jeste – da li ova vest donosi ikakvu korist društvu i čitaocima, i sa druge strane, koliku štetu nanosi onima koji će je pročitati? To je pitanje koje vredi za svaku kriznu situaciju o kojoj se izveštava.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
