Bilo je tačno osam sati ujutru, mirno, tiho, ali i hladno nedeljno jutro, obasjano suncem, kako bi to rekli prozaisti, i bilo je tačno nula stepeni Celzijusa kada je Profesor vrisnuo u trpezariji. Bio je to krik uplašenog čoveka, krik koji kao da je strujao kroz vazduh, obilazeći svaki ćošak u stanu. Na vratima trpezarije pojavili su se Dobrila i Fric, oboje u istim, belim spavaćicama do poda, na kojima je nešto bilo ispisano sitnim slovima, što ćemo kasnije i da pročitamo, svakako, ali sad je Profesor taj koji je u centru svega, pažnje, zbivanja, čega hoćete. Dobrila i Fric su pogledali u Profesora koji se u sedećem položaju, sa nogama u vreći za spavanje, nalazio ispod trpezarijskog stola, i onda je Dobrila rekla: „Zar ne misliš da si ti taj koji bi mogao da prekineš ovu mučnu tišinu i da kažeš zašto si vrisnuo?“ Onda je Profesor rekao: „Kinez Li je nestao, nema ga u vreći.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
