Najlakše je, i ujedno najteže, praviti specijalne brojeve Nedeljnika. Retko se kada to radi – bilo je, ne kažemo – o nekom srećnom povodu, uglavnom ima previše crne i makar dva datuma na našim posebnim izdanjima.
Takvo je i ovo današnje, posvećeno glumcu Žarku Lauševiću. Nismo imali nikakvu dilemu da li da napravimo ovo posebno komemorativno izdanje, u kojem ćemo se na više od dvadeset strana oprostiti od Lauša. Nismo, ne samo zato što je bio veliki glumac.
Branko Rosić će u uvodu svog teksta napisati da je Lauš bio možda i prva žrtva raspada Jugoslavije. Kolateralna šteta svega što nam se dešavalo bili su i Žarkova karijera i dva mlada života jedne preduge i pretople podgoričke noći.
Pogledajte šta vas sve čeka u specijalnom, komemorativnom izdanju Nedeljnika
Pretplatite se na naše digitalno i štampano izdanje dok traje akcija „Crni petak“
LAUŠ – Postoje teorije da je Žarko Laušević prva žrtva raspada Jugoslavije. Jer ničega ne bi bilo da nije bilo te predstave. Ni protesta ispred pozorišta, ni radikala, ni pretnji, ni kupljenog pištolja CZ-99, ni Epla… Da, Epl se zvao taj kafić, lokal u Podgorici. Epl, Jabuka, to je i simbol biblijske priče Adama i Eve… O momku sa Cetinja, koji će najveći uspon doživeti u Beogradu, a najveći pad u Podgorici, za Nedeljnik su govorili oni koji su ga zaista poznavali.
MERIMA I TUPČO – Koračam tamnim hodnicima Pozorišne akademije. Jesen 1979. Sve dublje. Još uvek čujem glasove kolega koji uče uloge ponavljajući tekst. Ne mogu. Meni treba tišina. Idem dublje u tamu. „Konačno“, pomislih s olakšanjem: „Tišina“. Ovako počinje potresni esej Merime Isaković o njenom „Tupču“, Žarku Lauševiću, objavljen u specijalnom izdanju Nedeljnika.
ŠMEKER – Ostali glumci su imali svoje obožavaoce i svoje mrzitelje, i jedno i drugo osećanje je svakako bilo pomalo iracionalno, ali što se Lauševića tiče – njega su voleli svi. I u tome nije bilo ničeg iracionalnog, nekako je bilo logično, spontano, napisao je Dejan Stojiljković u autorskom tekstu za novi Nedeljnik.
JERGOVIĆ – Do kraja je igrao, gotovo do posljednjeg daha. Vjerujem da je Žarko Laušević bio duboko zahvalan sudbini i dragome Bogu što mu je ipak omogućeno da umre kao glumac, a ne kao soboslikar, napisao je Miljenko Jergović u tekstu koji Nedeljnik objavljuje.
LALIĆ – „Šta danas treba da se desi da država stane? Postoji li takva afera?“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.
PANOVIĆ – Nije baš kao novogodišnja turneja „četiri skakaonice“, ali je Vučićeva turneja „tri stadiona za dva dana“ (Loznica, Zaječar, Leskovac), do sada najinventivniji, najmanje turoban i preteći deo kampanje. Pri čemu opozicija uleće u klasičnu zamku ne poštujući osnovno pravilo – nikada ne napadaj ono što je izgrađeno nezavisno od toga da li ta izgradnja ima realne svrhe. Velika politička analiza Zorana Panovića u novom Nedeljniku.
PANTELIĆ – Nije u interesu SAD da Kina doživi ekonomski kolaps ili da uđe u vrtlog ozbiljne krize. U takvim okolnostima režim u Pekingu bi postao agresivniji, opasniji i nepredvidiviji jer sve zavisi od veoma malog broja ljudi, ili još preciznije od jednog čoveka koji ima, praktično, doživotni predsednički mandat. Velika „georeport“ analiza Željka Pantelića u novom broju Nedeljnika.
Tagovi
