Dva izazova se postavljaju pred veliki deo zemalja Juga: osigurati likvidnost za suočavanje sa socijalnim i klimatskim hitnostima; a od ukrajinskog rata, osloboditi se dominacije američkog dolara. Prema nekim ekonomistima, isti instrument pružio bi odgovor na ove dve zabrinutosti: a to je Međunarodni monetarni fond i njegova posebna prava.
astanak za „novi svetski finansijski pakt“ održan 22. i 23. juna 2023. u Parizu istakao je ogroman jaz između bogatih zemalja i zemalja Juga. Dok zemlje Juga imaju sve rastuće potrebe za finansiranjem kako bi se nosile s klimatskom krizom koju intenzivno doživljavaju, a za koju nisu odgovorne, zemlje Severa se zadovoljavaju maglovitim obećanjima. Još jednom, zemlje Juga su tražile reformu međunarodnog finansijskog sistema, koji je uglavnom pod dominacijom Sjedinjenih Država, i uspostavljanje novih instrumenata koji bi im omogućili finansiranje ekološke tranzicije. Posebno se spominje korišćenje alata koji je osmislio Međunarodni monetarni fond (MMF) – posebnih prava na podizanje, ili DTS (Droits de Tirage Spéciaux).
U poslednje vreme, taj akronim se ponovo pojavljuje u službenim govorima. Direktor Odeljenja za makroekonomiju Ujedinjenih nacija za Afriku, Adam Elhiraika, 20. januara ove godine izneo je identično rešenje za zadovoljenje potreba afričkog kontinenta u suočavanju sa socio-ekonomskim posledicama pandemije Covid-19. On samo ponavlja predloge više eksperata, od Džozefa Štiglica – bivšeg glavnog ekonomiste Svetske banke i dobitnika nagrade švedske banke za ekonomske nauke u sećanje na Alfreda Nobela 2001. godine – do Marka Vejsbrota iz Centra za politiku i ekonomska istraživanja (CEPR). A šta ako, kako sugerišu, rešenje za aktuelnu ekonomsku krizu već postoji, možda je već pred nama?
Formalno gledano, DTS su kreditna linija koja se dodeljuje zemljama u skladu sa njihovim udelom u kapitalu MMF-a kako bi finansirale svoje međunarodne transakcije. Njihovo stvaranje 1969. godine proizlazi iz poremećaja u funkcionisanju međunarodnog monetarnog sistema (IMS) koji potiče iz Sporazuma iz Breton Vudsa 1944. godine.
Tada su Sjedinjene Države nametnule svoju valutu kao „ključnu valutu“ IMS-a, što je bilo ključno za pax americana koji su uspostavili nakon Drugog svetskog rata. Suprotstavljajući se toj ideji o „dolaru-etalonu“, koju je smatrao nerealnom na duže staze, britanski ekonomista Džon Mejnard Kejnz bezuspešno je predložio stvaranje „bancora“: istinske međunarodne valute.
Vrlo brzo je rad IMS-a zasnovanog na dolaru pokazao probleme, sa periodima nestašice likvidnosti koji su se smenjivali sa periodima prekomerne dostupnosti dolara u svetskoj ekonomiji. Ovaj problem je objašnjen „paradoksom Trifina“, prema kojem nacionalna valuta čija kreacija zavisi od politike zemlje izdavaoca ne može obavljati ulogu međunarodne valute prilagođene razvoju trgovine i finansiranju bilansa plaćanja različitih zemalja. Jedna od funkcija IMS-a je upravo regulacija likvidnosti kako bi omogućila svim zemljama da pristupe tim sredstvima u skladu sa svojim potrebama… Suočen s ovim problemom, MMF, kao zaštitnik monetarne stabilnosti, stvara DTS: novu svetsku rezervnu imovinu sposobnu da prati rast trgovine i finansijskih tokova, čak i u slučaju nestašice dolara.
„Najbolji mehanizam na svetu“
Oslonjena na korpu valuta, čiji je broj varirao kroz različite epohe, DTS-a takođe se menjala tokom vremena. Od 2016. godine, u obzir se uzimaju pet valuta: dolar, evro, britanska funta, jen i juan/renminbi, sa različitim ponderacijama. Glavna prednost DTS-a proizilazi iz njihove političke neutralnosti kao instrumenta međunarodne likvidnosti. Naime, dodela DTS ne zavisi od situacije u platnom bilansu Sjedinjenih Država. Ona podleže multilateralnom upravljanju pod okriljem MMF-a.
Godine 2009, korišćenje DTS-a dobilo je značajnu podršku od guvernera Narodne banke Kine, Ziu Ksiačuana. I dok je MMF upravo izveo najveću alokaciju u svojoj istoriji (182,6 milijardi dolara između 2007. i 2009. godine, u poređenju sa 9,3 milijarde između 1970. i 1972. godine i 12,1 milijardom između 1978. i 1981. godine), on vidi instituciju smeštenu u Vašingtonu kao preteču svetske centralne banke sposobne za upravljanje međunarodnom likvidnošću s ciljem globalne stabilnosti cena. Prema ovom viđenju, posebna prava na podizanje (DTS) mogla su se smatrati izvorom međunarodnih monetarnih likvidnosti koji dopunjuju, pa čak i predstavljaju alternativu dolaru. U isto vreme, Kina i zemlje u razvoju zahtevaju od MMF-a reviziju glasačkih prava u skladu sa svojim novim ekonomskim uticajem.
Te iste godine, Štiglicov izveštaj za UN na temu „Reforma međunarodnog monetarnog i finansijskog sistema posle svetske krize” prikazuje DTS kao „najbolji mehanizam za svetsku likvidnost”. Dokument zagovara emisije DTS-a u rasponu od 150 do 300 milijardi dolara godišnje, usmerene prema tri principa. Emitovanje DTS-a, vezano uz rast svetske trgovine, omogućilo bi zemljama članicama da obezbede godišnji višak deviznih rezervi koji je neophodan. DTS bi olakšali finansiranje najmanje razvijenih zemalja, povećavajući njihove (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
