Nemiri koje su demonstranti tokom vikenda izazvali u Dablinu na prvi pogled mogu začuditi, s obzirom na to da Irska gaji dugu tradiciju gostoprimstva prema svim stranim državljanima koje život navede na njihovo ostrvo. Ali kao i svuda u Evropi, desničarske ideje podstaknute migracionim politikama sve se više šire i Irskom, piše Gardijan.
Imigranti su većem obimu počeli da dolaze u Irsku još devedesetih godina, a demografski podaci pokazuju da je danas čak jedna petina populacije rođena van zemlje. Dok je antiizbegličko raspoloženje bujalo u Francuskoj, Italiji i Mađarskoj, a Bregzitu dalo vetar u leđa, Irska je delovala nezainteresovano. Imigracija je jedva bila zastupljena u predizbornim kampanjama, u parlamentarnim debatama, kao i u mejnstrim medijima.
Da li su vekovi migracija učinili Irce empatičnim prema izbeglicama koji u njihovoj zemlji traže novi život, ili je možda u pitanju bila glad rastuće ekonomije za radnom snagom, koliko god bilo objašnjenja, činjenica je da su Irci decenijama unazad dočekivali strance „hiljadama dobrodošlica“.
Međutim događaj koji se desio u četvrtak sve je promenio. Oko 13.30 časova, muškarac je na Trgu Parnel u centru Dablina nožem izbo troje dece i negovateljicu, i pri tome teško ranio dve žrtve. U roku od nekoliko sati, ceo Dablin bio je u plamenu.
„Bilo da mislite da su ove brige legitimne ili ne, one su stvarne i sada su deo naše politike.“
Na društvenim mrežama je osvanula vest da je napadač stranac, iako je u stvari naturalizovani irski državljanin poreklom iz Alžira. Pretnje upućene strancima bile su žestoke, a pojedini korisnici pozivali su na žestoke demonstracije i brutalno nasilje.
Umesto toga, oko 500 ljudi divljalo je kroz centar Dablina, ciljajući na prodavnice i policiju. Do kraja nemira oštećeno je 11 policijskih vozila, opljačkano 13 prodavnica, uhapšeno 48 ljudi, a na desetine policajaca je navodno povređeno.
Sa druge strane, grupe izbeglica koje borave u Irskoj izrazile su zabrinutost za svoju bezbednost. Muslimanske sestre iz Eire, koje vode narodnu kuhinju u Dablinu, obustavile su svoju službu. Pokret tražilaca azila u Irskoj rekao je da bez obzira šta pojedinac uradi „nijedno ljudsko biće nije odgovorno za postupke drugog, čak iako je to njihov blizanac“.
Leo Varadkar, član gornjeg doma irskog parlamenta, pozvao je Irsku na toleranciju i smirivanje tenzija rekavši da je biti Irac više od pozdravljanja trobojke. „To znači živeti u skladu sa idealima koje predstavlja naša zastava. To znači biti vernan svojoj istoriji i imati saosećanje prema drugima. Danas vas pozivam da se setimo ko smo mi zaista.”
Međutim, nasilje nije imalo podršku javnosti. Štaviše naširoko se osuđivalo. Mnogi su isticali činjenicu da je upravo brazilski Caio Benicio, dakle stranac, pomogao da se zaustavi napadač na trgu.
Ipak, grom koji je pogodio Dablin nije došao iz vedrog neba. Zabrinutost oko imigranata i tražilaca azila već nekoliko godina polako ulazi u gradove širom Irske. Hotel u okrugu Leitrim koji je bio predviđen za smeštaj izbeglica, bio je zapaljen čak dva puta 2019. godine. Osumnjičeni su napadali i druge izbegličke centre. Protesti su često blokirali su puteve, a u septembru čak i parlament, nakratko zarobivši poslanike unutra.
Mirni protesti protiv centara za smeštaj dešavaju se skoro svake nedelje. Nekoliko dana pre nereda, stotine ljudi u Rosleru okupilo se da se suprotstavi planovima da se još jedan hotel u okrugu Veksford pretvori u smeštaj za izbeglice. Zakonodavci sada otvoreno izražavaju zabrinutost u parlamentu.
Teško je proceniti da li će krajnja desnica u Irskoj vremenom postati institucionalna pojava. Širom Evrope, od Španije, Nemačke, Poljske, Italije, pa do odnedavno i Holandije, populističke i ekstremno desničarske stranke osvajaju sve više mesta u parlamentu, a neki čak dobiju priliku da formiraju vladu.
Držati se verovanja da je Irska drugačija više nije realno, napisao je Pat Lihi, politički urednik Irish Timesa: „Bilo da mislite da su ove brige legitimne ili ne, one su stvarne i sada su deo naše politike.“
Tagovi
