Henri Kisindžer je ispružio ruke sudbine do stotke – stotinu godina koje su činile život „džina“ svetske diplomatije. Dok se svet oprašta od ovog čoveka, koji je ostavio pečat na međunarodne odnose, ostaje pitanje koliko je „njega“ ostalo urezano u tkivo našeg doba.

Henri Kisindžer, ime koje odjekuje kroz stranice istorije međunarodnih odnosa, predstavlja enigmu diplomatskog sveta. Rođen u Nemačkoj, a njegov put prema vrhu američke politike bio je isprepleten događajima koji su obeležili 20. vek. Sa karakterističnim naočarima i pragmatičnim pristupom, Kisindžer je ostavio dubok pečat na globalnu scenu.

Da je Kisindžer uspeo da unese značajnu originalnost u teoriju i vođenje američke spoljne politike, da je učestvovao u završavanju nekih sukoba i da je sprečio neke katastrofalne krize, istorija neće poreći. Da je na tom putu sačuvao zdrav razum i smisao za humor, priznanje je ljudskom duhu. Sve je to bogato obrazložio u svom prvom memoarskom tomu”.

 

Dok je prva decenija Kisindžerove karijere bila obeležena“ diplomatskim trijumfima“, kako su ih često nazivali – poput Pariskog mirovnog sporazuma, godine  koje su usledile nakon toga  donele su izazove koji su stavili njegovu viziju na probu. Jugoslavija, poprište rata devedesetih, postala je pozornica na kojoj je Kisindžer „razotkrivao“ svoje nekonvencionalne pristupe.

Kako je Kisindžer vodio pregovore

U svojim memoarima, pod nazivom „White House Years“, Kisindžer je podelio svoje viđenje sveta i vodič kroz političke lavirinte. The Atlantic je, po objavljivanju prvog toma Kisindžerovih memoara objavio komentar: “Da je Kisindžer uspeo da unese značajnu originalnost u teoriju i vođenje američke spoljne politike, da je učestvovao u završavanju nekih sukoba i da je sprečio neke katastrofalne krize, istorija neće poreći. Da je na tom putu sačuvao zdrav razum i smisao za humor, priznanje je ljudskom duhu. Sve je to bogato obrazložio u svom prvom memoarskom tomu”.

I pored ovakvog komentara, koji ne spori njehovu originalnost u teoriji i vođenju američke spoljne politike, Kisindžer je objavljivanjem memoara bacio senku sam na sebe. Odnosno, na svoju reputaciju, koja je počela rapidno da opada.

Dok je decenijama zagovarao ideju saradnje kroz neslaganje i postizanje međunarodnih dogovora, kraj Hladnog rata doneo je novi izazov. Kisindžer je morao da se suoči sa promenama uloge Sjedinjenih Američkih Država i izazovima koje je donela nova politička era.

Šta je Kisindžer mislio o Kosovu?

U „tuđim godinama“, Kisindžer se posvetio analizi ratova, a dotakao se i rata u Jugoslaviji. Njegovi ekscentični  stavovi tokom ovog perioda iznenadili su mnoge. Iako je prepoznavao složenost situacije, isticao je važnost jasnog definisanja ciljeva i izbegavao jednostavna rešenja.

Njegova analiza o Kosovu iznenađujuće je različita od uobičajenih zapadnih stavova.

U vreme dok su se tenzije u Jugoslaviji rasplamsavale, Henri Kisindžer, iako ranije manje posvećen našem regionu, postao je ključna figura u analizi međunarodnih odnosa tokom Balkanskih ratova devedesetih godina.

Dok je Slobodan Milošević gradio svoj put ka vrhu jugoslovenske politike, Kisindžer je analizirao situaciju sa rezervom. Milošević, iako predstavljen kao „balkanski grubijan“ nije bio za Kisindžera Hitler, ali ni politički aparat koji se lako može zanemariti.

Kisindžer je, sa jedne strane, priznavao odgovornost Miloševića za brutalnosti srpske vojske u Bosni i Hercegovini, podržavajući umešanost amerike.

Međutim, njegova analiza o Kosovu iznenađujuće je različita od uobičajenih zapadnih stavova.

Kisindžer i Slobodan Milošević

Dok je većina sveta osuđivala Miloševića kao „balkanskog grubijana,“ Kisindžer je pružao drugačiji pogled. Njegova tvrdnja da se Kosovo doživljava kao nacionalno blago za Srbe, a ne kao nezavisna teritorija, izazvala je zaprepašćenje. Kritičari su videli ovakav pristup kao pokušaj dodvoravanja autokratskom lideru, dok je Kisindžer tvrdio da se moraju jasno definisati ciljevi i razumeti istorijski kontekst.

Kroz kontroverzne izjave i analize, Kisindžer je pokazao svoju nekonvencionalnost  u pristupu ratu na Balkanu. Dok je podržavao akcije u Bosni i Hercegovini, stav prema Kosovu bio je drugačiji, reflektujući kompleksnost političkih i istorijskih dinamika u regionu.

I dok je svet gledao političke aspekte Kisindžerove karijere, on je ostavljao trag i u sferi medija, postajući fenomen. Njegova pojava na naslovnim stranama magazina i prisustvo u društvu poznatih ličnosti odražavali su njegovu kompleksnu ličnost.

Kroz intervju i javne nastupe, Kisindžer je delio svoje mišljenje  o sukobima u regionu, često se distancirajući od mainstream političkih mišljenja. Njegovo zalaganje za razumevanje istorijskih, kulturnih i nacionalnih nijansi sukoba u Jugoslaviji donelo mu je kako podršku, tako i kritike.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.