U trenutku kada se novi broj Nedeljnika našao u vašim rukama, do izbora – još jednih sudbonosnih, samo što se za neke kasnije ispostavi da su, dok smo se mi zezali, upravo to i bili – ostalo je još tačno deset dana. Dovoljno da počne nervozno odbrojavanje, ako smo već sa prebrojavanjem završili.
Predstojećim izborima posvećen je dobar deo ovog izdanja, iz ideološke, aktivističke ili stranačke vizure. Naravno, i one komentatorske, za koju su zaduženi naši kolumnisti.
Bila je to sedmica u kojoj smo ostali bez Šejna Makgauana, ali i ona u kojoj je svet olakšan za jednog Henrija Kisindžera. Obojici su posvećeni, svakom po zaslugama, redovi u novom broju…
A po zaslugama će da bude i 17. decembra. Ili osamnaestog…?
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika
Pretplatite se na naše štampano ili digitalno izdanje
LEVICA – Šta je to zajedničko za SPS, Vulinove socijaliste, Ljajićeve socijaldemokrate, brojne naslednike nekadašnje Demokratske stranke ili današnji Zeleno-levi front, odnosno političke aktere koji sebe vide na levom centru? Odgovor je jasan – ništa. Osim tradicionalne leve frazeologije. Analiza levice u našoj zemlji – i s kraja Jugoslavije i u svim njenim naslednicama sa glavnim gradom u Beogradu – vrlo je komplikovana i potrebno je napraviti jasnu distinkciju između partija koje su „zaista levica“ i onih koje se samo tako zovu. Veliko istraživanje u novom Nedeljniku.
RADOMIR LAZOVIĆ – Prvi na listi najjače opozicione liste „Srbija protiv nasilja“ proveo je godine u građanskom aktivizmu i na ulicama. Danas priča o tome kako mu izgleda visoka politika, kako je formirana velika opoziciona koalicija, šta se dešava sa srpskom levicom, šta očekuje od ovih izbora, koje su bile dobre strane Jugoslavije, ali i zašto je SPS jednako loš kao SNS.
PANOVIĆ – Stiče se utisak da su ovo izbori između SNS i SPS, a da će „Srbija protiv nasilja“ (ako „ProGlas“ izvede dovoljno građana na birališta) svoju šansu pre tražiti u moralnoj čvrstini neekstremne desnice nego u prevratničkom potencijalu Dačićevih socijalista. Politička analiza Zorana Panovića u novom Nedeljniku.
LALIĆ – U Beogradu je nekoliko pitanja: da li će opozicija, ova ujedinjena, da ima više od SNS-a? Tu je važan jedan procenat, simbolički, ili tri, suštinski, pošto onda, ako Miloš uzme više od SPS-a, to jeste preuzimanje vlasti. A u Srbiji: da li će se zaustaviti prelivanje Zavetnika koje je sam stvorio, i SPS-a koji više ne može da izdrži izbore „samo da ne bude ispod 10 i preko 13“. Iz uvodnika glavnog urednika Veljka Lalića u novom Nedeljniku.
PANTELIĆ – Uz pomoć Al Džazire familija El Tani je s jedne strane stekla velike simpatije u dobrom delu arapskog sveta održavajući kontakte sa talibanima i Al Kaidom u Avganistanu, pre i posle 11. septembra, a s druge je počela da kupuje, investira i korumpira u državama EU, dok je Amerikancima velikodušno dozvolila da konstruišu najveću vojnu bazu u bliskoistočnom regionu. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u Nedeljniku.
KISINDŽER – U svakoj neuralgičnoj tački na planeti, u svakoj velikoj temi svetske politike, mogu se naći njegovi „otisci prstiju“, gde je današnja situacija posledica neke njegove akcije, ili akcije koja je njime bila inspirisana. Da li onda živimo u svetu Henrija Kisindžera? Umesto In memoriama, u novom broju…
BAD SURGEON – Švedski Institut Karolinska, koji dodeljuje Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu, među deset je najboljih bolnica na svetu. Tamo rade najugledniji lekari i najveći svetski stručnjaci. To je grad u gradu i mesto gde je, kažu, ljudski faktor najvažniji. Ali i središte jednog od najvećih skandala koji se desio u svetskoj medicini.
Tagovi
