Istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dubravka Stojanović objašnjava u velikom dosijeu Nedeljnika o levici da leva ideologija u Srbiji nikada nije bila dominantna.
„Problem je u tome što od 19. veka, od radikala Nikole Pašića, imamo kontinuitet populističkih partija na vrhu. A to su partije koje gutaju sve pred sobom, pa i podelu političke skale“, objašnjava profesorka Stojanović za Nedeljnik. „Iako su često desno, te populističke stranke progutaju i sve što je levo, baš kao što se dogodilo i sa Socijalističkom partijom Srbije. Tako da kad se tako zaguši politički prostor više nema pozicije na kojoj biste gradili građansku levicu, jer će populisti uvek reći – pa to mi upravo radimo, iako zapravo uništavaju zemlju i rade sve suprotno od politike koja bi vodila računa o socijalnim problemima građana.“
Ako je posle Drugog svetskog rata leva ideologija, u obliku jugoslovenskog socijalizma, i razvijana, profesorka Stojanović ističe da je jedna godina ključna za njeno potpuno devastiranje, po modelu koji je opisala. To je 1987. godina, kada je krunisan uspon mladog Slobodana Miloševića, otpočeo četvrt veka kasnije na Univerzitetu,
„Njegove partije su, ma kako se one zvale, vodile vrlo desnu, nacionalističku politiku sa kojom su i ušle i vodile ratove devedesetih“, objašnjava profesorka Stojanović. „Međutim, one su i pored toga, zbog privlačenja jednog dela pristalica, povremeno ‘namigivale levim okom’, za sve one koji su ostali u zabludi da su to oni stari komunisti. Pa su onda još osnovali i JUL, za potrebe onih koji su bili ‘levlje’. Time je Milošević ‘zapušio’ levi blok, kompromitovao ga i trajno uništio. Pojavljivale su se stranke koje su uzimale socijaldemokratsko ime, ali to je uglavnom bila samo šminka, jer suštinski takvog programa na političkoj sceni nije bilo.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
