Predlog konzervativne vlade Velike Britanije da se tražioci azila u toj zemlji transportuju u Ruandu od samog početka je bio više demonstracija okrutnosti nego praktična i strateški važna mera, piše Gardijan.
Danas, dva dana pre nego što će se članovi parlamenta izjašnjavati o tom predlogu, deluje sve izvesnije da će se ta mera, koja po svim mogućim konvencijama predstavlja kršenje ljudskih prava, biti realnost u Velikoj Britaniji.
Kako se ključno glasanje približava, poslanici oba politička krila torijevaca kažu da će dometi ovog zakona biti daleko veći nego što se očekuje, naročito po mandat Rišija Sunaka.
Visoki predstavnici torijevca upozoravaju da hitni plan Rišija Sunaka za Ruandu nikada ne bi trebalo da postane zakon u svom sadašnjem obliku. Liberalni torijevci potvrdili su sinoć da, uprkos njihovoj želji da podrže premijera u odnosu na desnicu, postoji „ozbiljna zabrinutost“ u vezi sa planom i da će biti potrebna dodatna preispitivanja odluke. U međuvremenu, smatra se da je takozvano „zvezdano veće“ pravnika koje ispituje predloge torijevske desnice naišlo na probleme koje je „izuzetno teško rešiti“.
To znači da, uprkos tome što torijevci veruju da će imati dovoljno podrške da dobiju prvo glasanje o predlozima u utorak, među umerenim torijevcima postoji zabrinutost da je Sunak uhvatio pravac koji će na kraju ugroziti njegovo vođstvo.
Prvo glasanje o zakonu o Ruandi, koji je zamišljen da migrante koji dolaze u Veliku Britaniju čamcima mogu deportovaniti nazad bez prolaska kroz pravne procedure, trebalo bi da se održi u utorak. Međutim, čini se da se zabrinutost unutar i liberalnih i desničarskih grupacija ove stranke tokom vikenda znatno povećala. Oni će se u ponedeljak sastati kako bi razmotrili svoje stavove o spornoj regulaciji.
„Tri su ključna razloga za zabrinutost. U zakonu stoji da je Ruanda bezbedna zemlja, što bi vlada trebalo da pre glasanja dokaže“, kaže za Gardijan Damian Grin, predsedavajući poslaničkog kluba „One Nation“ liberalnih konzervativnih poslanika. „Predlog zakona daje ministrima ovlašćenja bez mogućnosti revizije, što takođe treba istražiti. Treće, ovaj zakon predstavlja ukidanje obaveze državnih organa da poštuju osnovna ljudska prava“.
Predstavnici sudstva takođe iznose svoje procene, ali ne baš optimistične. Nik Vinil, predsjedavajući Veća advokata, rekao je da zakon pokreće neka ozbiljna pitanja vladavine prava.
„Zakonom se Ruanda smatra bezbednom, bez obzira da li je u stvari bezbedna ili ne. Naša obaveza prema međunarodnom pravu je da obezbedimo da se tražioci azila šalju samo u zemlje koje su zaista bezbedne“, rekao je on. „Okolnosti u kojima je osporavanje ljudskih prava dozvoljeno nacrtom zakona su izuzetno strogo ograničene. Nema sumnje da će biti izazovno rešiti te probleme.”
Među konzervativcima nema indicija da će se postupak o nepoverenju Sunaku pokrenuti, iako svi govore o spornim detaljima zakona o Ruandi. Međutim, mnogi poslanici sada veruju da je Sunakova budućnost vezana za sudbinu zakona. Ovaj zakon, smatraju oni, mogao bi biti pandan zakonu Tereze Mej, kojim je pokušala da progura kompromisni sporazum o Bregzitu, uprkos protivljenju desnice.
Tagovi
