Koje su šanse da Fudbalski savez Srbije sa Draganom Džajićem na čelu smeni sa mesta selektora nacionalnog tima Dragana Stojkovića Piksija (koji je odveo Srbiju na Evropsko prvenstvo prvi put nakon 24 godine), kao što je FSS sa Slavišom Kokezom na čelu smenio Slavoljuba Muslina nakon što je obezbedio plasman reprezentacije na Mundijal u Rusiji, i to tako što je Srbija bila prva u grupi? I koje bi bile šanse da nakon te hipotetičke smene Piksija, na mesto selektora dođe neki obrnuto proporcionalni Mladen Krstajić (onaj realni je neuspešno nasledio Muslina) koji bi bar prošao grupu na Evropskom prvenstvu dogodine u Nemačkoj. Kao što Krstajić nije prošao na Mundijalu u Rusiji. Eto, šanse da se sve ovo desi ravne su šansama da se režim Aleksandra Vučića reformiše, unutra, svojim demokratskim potencijalima.
Naravno da se to neće desiti. Uostalom, Piksi je potpisnik i spiska podrške listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Što ne znači da režim nije spreman na taktičke ustupke. Pred izbore 17. decembra još uvek važi da sudbina Srbije više zavisi od Vučićeve racionalnosti nego od snage opozicije.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS