Dva meseca nakon terorističkih napada Hamasa u Izraelu, tužilaštva u Nemačkoj i Holandiji naložila su hapšenje četiri muškarca iz Libana, Egipta i Holandije, koji su osumnjičeni da su članovi te radikalne islamske palestinske organizacije i da su planirali napade na jevrejske institucije u Evropi, piše DW. Izrael, Nemačka, Evropska unija, SAD i neke arapske države klasifikuju Hamas kao terorističku organizaciju, pa su četvorica uhapšenih optuženi za pripadnost stranoj terorističkoj organizaciji.
Saradnja s holandskim bezbednosnim organima
Hapšenje Abdelhamida Al A, Mohameda B. i Ibrahima El-R. Obavili su službenici Nemačke kriminalističke policije (BKA) u Berlinu. Naziha R. uhapsila je holandska policija u Roterdamu na osnovu evropskog naloga za hapšenje, navodi se u saopštenju nemačkog tužilaštva (GBA).
Najkasnije od proleća 2023. Abdelhamid Al A. je navodno tražio skladište oružja koje je zakopao Hamas. U oktobru su on i Mohamed B. i Nazih R. nekoliko puta krenuli iz Berlina u potragu za oružjem. Ibrahim El-R. kaže da ih je podržavao u tome. Cilj je bio da se oružje donese u Berlin i da ono bude spremno za moguće napade na jevrejske institucije u Evropi.
Ako se optužbe pokažu tačnim, to bi bio novi nivo terorističke pretnje. Kancelarija za zaštitu ustava dugo je pretpostavljala da je Nemačka zemlja u kojoj se pripadnici Hamasa samo neko vreme povlače. Do sada su se u izveštajima nadležnih organa pominjale samo propagandne aktivnosti i prikupljanje donacija. Zbog toga su dva kluba povezana s Hamasom zabranjena 2002. i 2005.
Kao odgovor na Hamasove terorističke napade u Izraelu 7. oktobra, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer izdala je zabranu aktivnosti te radikalne islamske organizacije u Nemačkoj. Posle ovog hapšenja četvorice osumnjičenih pripadnika Hamasa, ona smatra da je njen kurs potvrđen.
„Nadziremo islamističku scenu“ u Nemačkoj
„Nadziremo islamističku scenu. Zaštita Jevreja je naš najveći prioritet. Koristimo sva pravna sredstva protiv onih koji ugrožavaju živote Jevreja i postojanje države Izrael“, navodi se u prvom saopštenju. Nemački ministar pravde Marko Bušman dao je slične komentare.
Hapšenje četvorice osumnjičenih za terorizam uklapa se u analizu pretnji koju je krajem novembra dao predsednik Savezne kancelarija za zaštitu ustava Tomas Haldenvang: „Trenutno smo suočeni sa složenom i napetom situacijom pretnji usled paralelnih kriza, koja je dodatno pogoršana varvarskim zločinima Hamasa.“
Kancelarija za zaštitu ustava je nemačka domaća obaveštajna služba koja prvenstveno prikuplja i procenjuje informacije o planovima usmerenim protiv slobodarsko-demokratskog poretka Savezne Republike Nemačke. Kancelarija na svom radaru ima veoma različite grupe i takođe posmatra ukrštanje grupa koje inače imaju malo ili nikakve veze jedna sa drugom.
„Antisemitizam i neprijateljstvo prema Izraelu su elementi koji povezuju islamiste, nemačke i turske levičarske i desničarske ekstremiste, i pristalice ekstremističkih palestinskih organizacija“, kaže Tomas Haldenvang, sumirajući saznanja svojih stručnjaka.
Kancelarija za zaštitu ustava strahuje da predstava o Izraelu kao neprijatelju stvara stare, ali i nove veze između nekih od ovih aktera, što bi u budućnosti moglo dovesti do tešnje saradnje u pojedinačnim slučajevima. Zbog toga Nemačka od početka bliskoistočnog rata preduzima pojačane akcije protiv antiizraelskog i antisemitskog huškanja, uključujući i zabrane nekih udruženja i aktivnosti. Pored Hamasa, pogođena je i palestinska mreža Samidun.
Lažne vesti kao faktor radikalizacije
Poplava slika na društvenim mrežama, često uparenih sa lažnim vestima, doprinosi emocionalizaciji i može delovati kao faktor radikalizacije, navodi se u analizi. Situaciju otežavaju državni akteri u inostranstvu koji nastoje da iskoriste ili ojačaju takvo raspoloženje u svoju korist. Saznanja Kancelarije za zaštitu Ustava poklapaju se s ocenama nemačke Savezne službe kriminalističke policije (BKA).
Kancelarija za zaštitu ustava upozorava od dalje radikalizacije
Kao rezultat bliskoistočnog rata pojavio se novi kvalitet: u okruženju džihadista se uočavaju pozivi na atentate. To pogađa krajnje emotivne ljude koji su inspirisani nekim aktuelnim događajima. „To može da dovede do radikalizacije počinilaca koji deluju sami, koji napadaju ’meke mete’ jednostavnim sredstvima. Opasnost je realna i veća nego što je bila dugo vremena“, naglašava Tomas Haldenvang.
Do sada je u Nemačkoj bilo – ponekad nasilnih – demonstracija solidarnosti sa palestinskim narodom i antiizraelskih parola. Kancelarija za zaštitu ustava takođe primećuje sve veći antisemitizam na društvenim mrežama. Prema navodima vlasti, muslimani i Palestinci su prvenstveno prikazani kao žrtve Zapada.
Poruke mržnje na propalestinskim demonstracijama
Istovremeno se ističe da većina ljudi na propalestinskim demonstracijama nisu ekstremisti. Međutim, porukama mržnje se ne protivreči, što ponekad dovodi do toga da skupovi budu radikalizovani i dođe do eskalacije.