Ko je Rebeka Velč, prva žena koja će suditi utakmicu Premijer lige?

„Često u fudbalu kažu da si dobar onoliko koliko i tvoja poslednja utakmica, ali za nas sudije važi da si dobar koliko i tvoja poslednja odluka“, objašnjava, jedna od trenutno najboljih fudbalskih ženskih sudija na svetu Rebeka Velč.

Za 13 godina karijere ispisala je istoriju fudbala probivši se do samog vrha dominantno muškog posla. Postala je prva žena koja je imenovana u nacionalnu grupu sudija Engleske fudbalske lige. Od tada je iz godine u godinu napredovala, a na tom je putu, kako kaže, mnogo toga videla i doživela. Svake sledeće sezone, sudila je viši rang engleskog fudbala, sve dok nije stigla do samog vrha. Ove zime dobila je priliku da uđe u istoriju kao prva žena koja će suditi utakmicu Premijer lige.

U intervjuu za Atletik, dok se još uvek probijala ka vrhu, govorila je o svojoj karijeri, rušenju granica, stvaranju istorije, kao i ambicijama za budućnost. Ona najveća, ostvariće se već 23. decembra, kada će se Velč oprobati u najelitnijoj ligi na svetu.

„Dok sam igrala fudbal, jedna od saigračica je bila sudija. Kao što to obično biva u fudbalu, često sam kritikovala sudije, pa je ona rekla: ‘Ako misliš da je to tako lako onda prođi kurs za sudiju'“, priseća se Velč. „Iako nikada nisam razmišljala niti želela da budem sudija, poslušala sam savet. Mislila sam da ću tako saznati nešto više o sportu kojim se bavim. Rekli su da moram da odradim pet utakmica da bih se kvalifikovala za sudiju. Kada sam se već upustila u to, odlučila sam da odradim tih pet utakmica i stavim ih u svoj CV“.

Nakon što je odradila prvih pet utakmica, dopala joj se nova uloga na terenu.

„Bavila sam se samo lokalnim fudbalom i nikada nisam imala ambiciju da idem više, tako da je ceo ovaj put usledio nakon što mi je jedna dobra prijateljica dala najbolji savet koji sam ikada dobila u životu. Sada je to pomalo izmaklo kontroli, ali na dobar način.“

Ubrzo je dospela na naslovne strane novina kao prva žena kojoj je dodeljena utakmica Engleske fudbalske lige. Ubrzo je izabrana za nacionalnu grupu sudija koji u Engleskoj sude prvu i drugu ligu. Ova tridesetsedmogodišnjakinja je ranije bila redovna na utakmicama Nacionalne lige, kao i u Super ligi za žene. Takođe je bila deo odabrane grupe elitnih sudija UEFA.

„Što se više napreduje u fudbalskim ligama, to je teže održati fizičku kondiciju. Fudbal ostaje isti, igra je ista, pravila su ista, ali kako napredujete u ligi, ona postaje brža. Moramo da budemo spremniji od igrača jer smo primorani da trčimo sa jednog kraja terena na drugi ćitavih 90 minuta i da potencijalno donesemo odluku o spornom penalu. Ako smo umorni, onda donošenje odluka postaje teže.”

Upravo su te sporne situacije najveći izazov sudijskog posla i izazva najviše kritika. Velč kaže da, srećom, „nije imala nijednu uvredljivu poruku“ na društvenim mrežama od kada je imenovana u EFL, ali zna da, kao žena u toj profesili, postoji rizik za tako nešto. Međutim, za sada su njena iskustva pozitivna.

„To što sam žena me nikada nije sputavalo u suđenju. Tokom 13 godina karijere nisam osetila da su me zbog toga drugačije tretirali. Možda me tretiraju drugačije jer sam sudija i ne slažu se sa određenom odlukom, ali nisam bila pod tom  vrstom lupe“, govorila je Velč.

„Ali poznajem ljude koji su se sa time susretali. Devedeset osam odsto ljudi neće ni trepnuti kada se žena pojavi da sudi njihovu utakmicu, ali ostaje onih dva odsto koji hoće. U godinama koje dolaze, neće biti više izloženosti oko toga. To će biti samo norma“.

Najveća prednost sudije jeste kada ume da iskoristi svoj karakter u pravom trenutku, kaže Velč i dodaje da čak i izvinjenje igraču zbog pogrešne odluke može „potpuno promeniti“ dinamiku između igrača i sudije. Pošto Velč sudi i muški i ženski fudbal, postoje razlike u pristupu i uspostavljanju autoriteta, ali, kako kaže, ključno je da bude pristupačna i da dobro komunicira sa igračima.

„Žene i muškarci se uopšteno gledaju drugačije, ne samo u fudbalu“, kaže ona. „Muškarci kada protestuju obično vrlo brzo odustanu i nastave sa igrom, ali žene uglavnom žele da znaju razlog neke odluke kako bi mogle da je analiziraju. Razumem ih, jer bih to želela i sama da uradim. Ponekad se desi da mi fudbalerke prokomentarišu odluku koju sam donela još pre nekoliko godina“.

Osim kondicionog treninga, Velč pred svaku utakmicu odradi „domaći zadatak“ analizirajući taktike timova, njihovu formaciju i kako se postavljaju po pozicijama. Pre nego što se pre četiri godine odlučila da će suditi u punom radnom vremenu, Velč je radila za Engleski nacionalni zdravstveni servis čitavih 17 godina, međutim sada, zbog ozbiljnih priprema koje suđenje iziskuje, privremeno je napustila svoj posao kako bi se u potpunosti posvetila suđenju.

„Došlo je do tačke u kojoj sam ustajala u 5 ujutro, radila do 14 časova, a onda sam uveče putovala na utakmicu. Shvatila sam da moram da posvetim suđenju sto odsto svog vremena. Zato sam odlučila da se povučem iz NHS-a i fokusiram, a da se nakon karijere tamo ponovo vratim“, kaže Velč.

„Mislim da čovek nikada nije zadovoljan ukoliko stoji u mestu. Prešli smo dug put, ali važno je da ne stagniramo. Uvek je dobro stati i osvrnuti se na svoja dostignuća, ali uvek moramo da nastavimo dalje“, zaključuje Rebeča Velč.