Priča o Branimiru Nestoroviću i njegovoj listi „Mi – Glas iz naroda“, liči pomalo na svaku drugu Nestorovićevu priču. Postoje nekakvi racionalni fragmenti oko kojih je izgrađena slika u koju zdrav racio ne bi mogao da poveruje.
Na čitavoj planeti populisti vrše vlast ili na izborima debelo prebacuju predizborna očekivanja. U Evropi postoji čitav talas desno orijentisanih partija koje se ističu u borbi protiv zapadnog establišmenta i veruju u alternativnu budućnost Starog kontinenta, prečesto zasnovanu na stavovima za koje je ksenofobija eufemizam. Na tom talasu Đorđa Meloni vodi italijansku vladu, nemački AfD doživljava ogroman rast, a u Holandiji su na nedavno održanim izborima pobedu odneli PPV i Gert Vilders, partija i njen lider koji bi zatvorili džamije i zabranili Kuran.
Iako je srpski politički sistem po mnogo čemu drugačiji od sistema u Evropi, u kontekstu dva velika rata koja se vode i u kontekstu velike socioekonomske krize koja potresa planetu, logičan je rast i srpske desnice.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
