Francuska je završila povlačenje vojnika iz Nigera pošto je to tražila hunta koja tamo vlada, čime je okončana godina vojne podrške i nastala zabrinutost zbog praznine u borbi protiv džihadskog nasilja širom afričkog regiona Sahela.
Poslednji francuski vojni avioni i trupe napustili su Niger u roku – 22. decembra koji je odredila hunta koja je prekinula veze sa Parizom posle državnog udara u julu, saopštio je Generalštab Vojske Grancuske agenciji Asošiejted pres. Francuska je već objavila da će zatvoriti svoje diplomatsko predstavništvo u Nigeru na „neodređeni period“.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je u četvrtak tokom posete bazi u Jordanu najavio da će Francuska „nastaviiti da štiti svoje interese“ u Sahelu, „ali naša vojska neće biti stalno prisutna, biće manje stacionarnih i manje izloženih snaga“.
Francuska zatvara svoju ambasadu u Nigeru koja je saopštila da „nije više u mogućnostii da normalno funkcioniše“ zbog mnogobrojnih ograničenja koja joj je nametnula vojna hunta. Ambasador i nekolicina francuskih članova osoblja su napustili zemlju u septembru pošto je vojska naredila ambasadoru da ode i blokirala zgradu Ambasade u glavnom gradu Nijameju koju je napalo više hiljada demonstranata ubrzo posle puča, ali su ih nigerijske snage rasterale, pisao je BBC.
Nigerska hunta opisala je kraj vojne saradnje sa Francuskom kao početak „nove ere“ za Nigerce.
„Niger se uspravio i bezbednost naše domovine više neće zavisiti od stranog prisustva“, saopšteno je preko mreže „X“.
Ali analitičari kažu da je odlazak francuskih trupa napravio vakuum. „Nigeru i čitavom Sahelu biće još gore“ u borbi s titeroristima, jer se Niger smatrao poslednjim preostalim zapadnim partnerom u decenijskoj borbi protiv džihadističkih grupa u tom regionu, rekao je za AP Rajan Kamings, direktor Odeljenja za Afriku konsultantske kompanije za bezbednost „Signal Risk“.
Oko 1.500 francuskih vojnika obučavalo je i podržavalo vojsku Nigera koji je bio zamišljen kao baza za antiterorističke operacije u regionu pošto je jačalo antifrancusko raspoloženje u Maliju i Burkini Faso gde su takođe hunte koje su proterale francuske trupe.
Ali posle smenjivanja demokratski izabranog predsednika Nigera Mohameda Bazuma, hunta na čelu s generalom Abdurahmanom Čianijem prekinula je vojne odnose sa Francuskom i drugim evropskim državama.
Umesto toga, tražio je saradnju u odbrani s Rusijom čija je privatna plaćenička grupa „Vagner“ već aktivna u delovima Afrike, ali se tamo suočava s neizvesnom budućnošću posle smrti svog lidera Jevgenija Prigožina.
Povlačenje stranih vojnih misija već utiče na bezbednost u Nigeru, gde je broj napada porastao, rekao je Oluvole Odževale sa Instituta za bezbednosne studije u Dakaru.
„Država nije pokazala dovoljne vojne sposobnosti da popuni vakuum nastao povlačenjem. Strateške napade pokreću različite naoružane grupe koje sada slobodno lutaju neuređenim prostorima u zemlji, a incidenti su i dalje u porastu“, rekao je Ojevale.
Hunta u Nigeru je formirala savez s vojnim vladama u Maliju i Burkini Faso radi koordinacije protivterorističkih operacija širom Sahela, ali rezultata zasad nema.
