Legendarni glumac Žarko Laušević, čija je životna priča – ispričana u (za sada) tri knjige – uzbudljivija od svih uloga u kojima je igrao, pisao je u svojim memoarima o mnogim događajima iz svog života, o kolegama, a jedna od najzanimljivijih urbanih legendi jeste kako su on i Miki Manojlović omrznuli avione.
Krajem te 1981. godine, Laušević je snimao svoj prvi film „13. jul“ zbog kojeg je često putovao u Crnu Goru. Jedne večeri, kupe je delio sa Mikijem Manojlovićem.
Razgovarali su, priseća se Laušević, o tome da je bio u dilemi zbog čega putuju vozom, a onda mu je Manojlović ispričao zbog čega prezire avione.
„Ne znam tačno kada je to bilo, bio sam mnogo mali. Vraćao sam se sa roditeljima iz Dubrovnika za Beograd. Bio je to neki Douglas DC-3, mali avion. Upali smo u strašnu oluju, a ja sam sedeo sam, dok su moji bili napred. Tako sam hteo valjda. Nisam imao formiran odnos prema letenju, pa nisam imao ni strah…“, pričao je Manojlović kolegi, a onda se prisetio i da je tokom turbulencija, čovek koji je sedeo pored njega počeo da se savija ka kolenima i da kroz polutovorena usta kuka „kaćevajevo, kaćevajevo…“.
Objasnio je Manojlović da nije znao da li je čovek bio iz Valjeva, ili je u Valjevu želeo da pogine, ali da od tada nije ušao u avion i baš u tom trenutku, njihov voz je ispao iz šina.
Laušević je cinično pitao „Kad će to Valjevo“, a taksi ih je odvezao u Titograd.
Sutradan je trebalo da pođu nazad u Beograd, a iako su Laušević, Miša Janketić i Marko Nikolić ubeđivali Manojlovića da krene avionom, on je ponovo odlučio da sedne u voz.
„Miko, dok se ti budeš klackao oko Bijelog Polja, ako prethodno ne iskočiš iz šina kod Mojkovca, mi ćemo piti viski u Stupici“, rekao mu je Laušević na rastanku.
A onda je avion kojim je leteo ka Beogradu otet, od strane „neke hrvatske družine“.
U njemu su bili poznati glumci i čitav prvi tim FK Budućnost, a dok je tog 29. septembra 1981. godine leteo od Atine, preko Tel Aviva, Kaira do Larnake, Laušević je razmišljao o tome da je Miki Manojlović već u „Stupici“.
Tagovi
