Šta je pravo konkurencije i koga ono štiti?

Da li ste nekada čuli za pravo konkurencije? Verovatno ne.

Pravo konkurencije uređuje pravila tržišne utakmice u kojoj se kompanije bore za rast pod jednakim uslovima i gde imamo pobednike i gubitnike. Kada se iznedri ovakav pobednik – npr. Majkrosoft ili Gugl, ono opet stupa na snagu i ograničava slobodno poslovanje dominantnog učesnika na tržištu kako ne bi zloupotrebio svoju poziciju.

A zašto postoji u našem sistemu pravo koje nije „antimonopolsko“? Pravo konkurencije jedna je od novina koju nam je donelo usaglašavanje sa propisima Evropskom unijom. Ono je sama srž ekonomskog uređenja i predstavlja pravno ogledalo tržišne ekonomije. Pravo konkurencije zabranjuje kartele, dogovore između konkurenata, fiksiranje cena, ograničavanje proizvodnje, podele tržišta, vrši kontrolu koncentracija itd. Stoga ne treba da nas čudi što Evropska komisija za kršenje ovih propisa propisuje kazne i od više milijardi evra – i.e. kazna protiv Gugla od 4,1 milijardu evra.

Pravo konkurencije je zapravo tu da bi zaštitilo nas – potrošače.

Međutim, konfuzija povodom značaja i uloge prava konkurencije nije zaobišla nikoga, pa ni same učesnike na tržištu Srbije.

Tako je Komisija za zaštitu konkurencije objavila stotine imejlova odeljenja prodaje najznačajnijih prodavaca tehnike u Srbiji. Imejlovi svedoče o opštem stavu da je potrebno da se učini sve među maloprodavcima – kupcima, kako cene na tržištu ne bi bile niske. Prepiska uključuje izjave kao što su „Imamo li opciju da obuzdamo ova dva kupca?“, „Molim te proveri zašto ubijaju cene“.

Izvesni je „najgori kupac od svih jer svaki model je najniži, ne postoji model da mu nije ulupao cenu“. A drugi izvesni je „u šoku kakve su im cene“ pa moli za pomoć da se urede na nekom normalnom novu itd.

Zamislite taj nemoral, neki maloprodavac nudi niske cene.

Koliko ste se često zapitali da li je normalno da su cene nekih proizvoda identične među različitim dobavljačima ili da su neobično visoke? Da li vam je možda sad jasno da je upravo pravo konkurencije ono koje analizira i koje nas štiti od ovakvih praksi?