U Parizu je 1874. godina. Prva godina Treće republike. Baron Osman je preuredio grad, izgradio velike bulevare, a zgrada nacionalne opere je skoro gotova.
Francuska prestonica izlazi iz krize i opsade koja je označila poraz u francusko-pruskom ratu, potonji kolaps Drugog carstva i krvoproliće u ustanku Pariske komune.
U senci modernizacije, industrijalizacije i trgovine, grupa uglavnom nepoznatih francuskih umetnika bori se da ostavi svoj trag u vremenu, piše Gardijan.
15. aprila 1874. oni su okupljaju u studiju jednog fotografa, negde severno od Sene. Bila je to samostalna izložba radova koje je žiri odbio na godišnjem salonu lepih umetnosti, održanoj u Luvru, tradicionalnom i pomalo toksičnom arbitru umetničkog dobrog ukusa.
Među tih tridesetak članova Zadruge i anonimnog društva slikara, vajara i grafika su Klod Mone, Pjer-Ogist Renoar, Edgar Dega, Berta Morizo, Kamil Pisaro, Alfred Sisli i Pol Sezan.
Ono što im je zajedničko jesu blage lične veze i delimično smisao za umetnički stil.
Njihova izložba nije zabeležila kritički ili komercijalni uspeh i nije se održala ponovo. Društvo je raspušteno sledeće godine, Međutim, u istorijsku beležnicu je evidentirana kasnije, onda kada se impresionizam rodio.
Danas, 150 godina kasnije, Musee d’Orsai u Parizu, koji ima najveću kolekciju impresionističkih i postimpresionističkih remek-dela na svetu, otvara veliku izložbu kojom će proslaviti impresionizam i baciti novo svetlo na događaj koji je obeležio pojavu avangardne umetnosti.
Prvi put u muzeju, posetioci će imati priliku da dožive 45-minutno putovanje unazad, kroz virtuelni svet, čak vek i po, kako bi prisustvovali izložbi iz 1874. i prošetali Hausmanovim užurbanim bulevarima.
„Izložba iz 1874. godine je trenutak kada se impresionizam pojavio“, rekla je Silvi Patri, kustoskinja nove izložbe, koja će biti otvorena krajem marta.
„Tada je počelo, ali nije bilo poznato pod tim imenom i čak nije bila grupa kao takva, bila je to više velika, raznolika, pragmatična i haotična mreža čiji je susret više bio slučajnost. Umetnici su imali su zajedničku viziju da naprave drugačiju vrstu umetnosti zasnovanu na ideji da se savremeni život prikaže onakvim kakav jeste, sa slobodom, istinom i realizmom, ali se nisu okupili ni za jedan umetnički projekat“, dodala je.
Termin „impresionista“ je u početku bio uvreda – sinonim je pariski novinar Luj Leroj skovao za „nedovršeno“ u svojoj sarkastičnoj oceni Moneovog utiska, Soleil Levant, koji je zabeležio izlazak sunca iznad luke u Havru, a kasnije će to delo biti slavljeno kao osnivačko remek-delo novog pokreta.
Pariz je u proleće 1874. još uvek patio zbog krize u vezi sa francuskim carom Napoleonom III, kojeg su uhvatile pruske snage, ali i zbog građanskog rata. „Zemlja je želela da zaboravi poraz i građanski rat, a ove teme su bile odsutne u radu impresionista“, rekla je Patri.
Umesto toga, razvoj uljanih boja je značio da su Mone, Dega i Pisaro mogli da napuste svoje studije i slikaju napolju, inspirišući se prirodnim prejzažima, ali i industrijskim pejzažom Pariza koji se razvija.
En Robins, kustoskinja Musee d’Orsai tvrdi da je „zanimljivo to što ovo nije bilo samo pitanje umetnosti već vizije sveta i umetnikovog mesta u njemu. Želeli su da pokažu svet koji prolazi kroz duboke promene. Njihova kritika salona i umetničkog kanona bila je da je previše nazadan. Posmatrali su stvarni život, poput železničkih stanica i industrijskih zona, a ne samo predmete lepe umetnosti za koje se smatralo da su dovoljno dostojanstveni za slikanje.“
Pored 130 impresionističkih radova, uključujući Impression i Soleil Levant, iz privatnih i javnih kolekcija, na izložbi će biti prikazani i radovi iz Salona 1874. kako bi se istaklo ono što katalog opisuje kao „konfrontaciju bez presedana između nezavisnih i akademika“ salona Beauk-Arts.
„Pre svega, izložba Pariz 1874. poziva posetioce da razmotre šta je to činilo impresionističko delo 1874, šta ga je učinilo drugačijim i novim? Iako se u početku smatralo zbunjujućim i šašavim, impresionističko slikarstvo je sada opšte priznato, prožima čitav deo našeg vizuelnog univerzuma“, objašnjeno je povodom predstojeće izložbe.
Vek i po nakon njegovog nastanka, vreme je da se sagleda impresionizam, onakav kakav se pojavio u proleće 1874. i da se preispita njegova radikalna priroda.
„Posetioci će moći da prošetaju kroz izložbene prostorije i čuju umetnike kako govore o radovima. To će ih vratiti na mesto stvaranja, Pariz koji je Osman rekonfigurisao u novi moderan, komercijalni Pariz i šik kvart oko velikih bulevara“, kaže Robins.
U odvojenom događaju povodom obeležavanja 150. godišnjice impresionizma, Musee d’Orsai pozajmljuje slike iz svoje kolekcije, uključujući slike Monea, Eduara Monea, Vinsenta van Goga, Sezana i Renoara, od 34 muzeja širom Francuske, uključujući ostrvo Reunion u Indijskom okeanu.
„Danas on (impresionizam) simbolizuje francusku umetnost življenja za ceo svet“, rekla je Rima Abdul Malak, francuska ministarka kulture.
